Ово је публици Стеријиног позорја, програма “Позоријански сусрети” открила Бека Вучо, уредница књиге “Са Цвејом” у којој је записан и његов рецепт за тартарски бифтек, али књизи која нуди још много више тога што је чинило Бранка Цвејића једним од омиљених не само у свету позоришта, којем је свим срцем и душом припадао.
- Он је Југословенско драмско позориште звао кућа - навео је Александар Милосављевић, један од сарадника Беке Вучо на креирању садржаја.
Милосављевић је подсетио на сложену историју ЈДП-а, у којем су Цвејину генерацију глумаца звали “Бојанове бебе”, јер су били први који су дошли из студентских клупа у специјално формирани олстар ансамбл Бојана Ступице.
После тога је на позив Јована Ћирилова ушао и у менаџмент позоришта које је док год је он био у њему бележило врхунске резултате, па и улазак у престижну Европску унију позоришта.
- Ми смо сада “Бојанове бабе”, волео је касније да се нашали - открио је Милосављевић.
С пуно љубави и поштовања о Цвеји је говорила и Ксенија Радуловић, друга сарадница Беке Вучо на стварању књиге.
За Ксенију је он био добри дух грађанског Београда, не у социјалном смислу, него у духовном.
Нису избегавали говорници да говоре ни о ономе што се знало у позоришном свету, то да је Цвеја био познат као “преговарач”, да је знао да се натеже за сваку пару.
Чинио је то, речено је, како би је уложио у позориште.
У том контексту, најпознатији је ривалитет између ЈДП-а и Атељеа 212, за управничког мандата Цвеје и Цвелета (Светозара Цветковића).
Ту анегдоту изнео је директор Стеријиног позорја Мирослав Мики Радоњић.
- Кад бих га питао колико пара тражи за представу у селекцији, ако би у њој био и Атеље 212, увек би одговорио: “Динар више од Атељеа!” - засмејао је присутне Радоњић, чак и имитирајући га мало.
И. Б.
