Понајвише у Француској у којој је поникла. Стигла је и у наше крајеве, прво на пешчане дине Хајдукова, па у риђички крај, а чујем да је има и у Срему, у коме се трага за озбиљнијом црном сортом за скромни фрушкогорски лозни арсенал. Без обзира што је реч о сорти којој се године одавно не броје, а њој се мало зна. Ретко се спомиње и у новијој стручној литератури.
О сорти, чији је настанак и исходиште везано за Бордо и француски винари упућени су искључиво на далеку Аргентину. У њој је малбек водећа црна сорта, распрострла се на више од 50 хиљада хектара. То је 70 посто винограда на свету у којима се она гаји. Аргентина је тако у прилици да Французима поштено врати велики дуг за сорту које су сретни увезли пре више од стотину година. Прича је занимљива, па, ако хоћете, и поучна.
Винова лоза у Аргентини гаји се од средине шеснаестог века, као и у Чилеу. Донели су је бројни имигранти из Италије. Данас је највећи произвођач вина у Јужној Америци. У свету је пети-шести произвођач, заједно са САД. До деведесетих година прошлог века вина су јој била застарела, намењена укусима претежно домаћег тржишта. У међувремену, у свету вина, она је постала важан и цењен играч.
Виногради се налазе углавном на западу земље, где Анди раздвајају Аргентину од Чилеа. Велика надморска висина утиче на климу - дани су топли, а ноћи хладне, падавина је мало. Највише винограда је у региону Мендоза, највећем у земљи.
Најпознатије бело вино сорте торонте, која води порекло из Галиције у Шпанији, захваљујући клими, кисело је, ароматично, и јефтино.
Црна вина су боља и квалитетнија од белих. Мало позната сорта малбек, која је готово протерана из своје постојбине у Бордоу, у Аргентини је постала водећа. У Мендозу је донео у 19. веку француски агроном Мигуел Еме Пуже. Одлично се адаптирала, много је учињено и на њеној селекцији, и по многим мишљењима, равноправна је каберне совињону. А у конкуренцији са њим малбек је у предности: каберне има свака земља која производи вино. Малбек имају само Аргентина, Чиле и мали регион Кахор на југозападу Француске.
Странци су у Аргентину донели капитал али и знање како искористити природне потенцијале земље. Тако су купажама мерлоа, малбека и каберне совињона лансиране нека од најбољих вина Аргентине. Француски енолог Мишел Ролан, о коме је било речи у овој колумни, велики познавалац виноградарских регија света, одлучио је да лично инвестира у аргентинске винограде. Са малбеком је направио чуда, уврстивши га у најскупља вина у земљи. На ценовницима у познатим светским винским ревијама вина малбека чистог или у мешавини бордовског типа, прсе се и са ценама од 50 до 100 долара.
Започињући ренесансу својих винограда враћањем својој старој сорти. Французи у Кахору кренули су прво у Мендозу, да „наплате” аргентински дуг. Добили су га уз високу камату: клонове малбека који су превазишли своје претке.
Добили су клонове који ће рађати нова модерна вина уместо њихових некадашњих малбека с израженим робусним тканинама, с високим киселинама, груба и опора. И са драгоценим саветима аргентинских колега о тероару, густини садње, времену брања и другим саветима о неговању лозе и вина, у винограду и подруму. На лицу места су се уверили да земља Гала нема тапију на најбољу лозу, земљу и климу. Да има још пуно делова планете резервисаних за ову свету биљку.
Последњих година гостопримство мелбеку пружају и Аустралија и североисточна Италија. Прве хектаре освојио је и у Србији и још неким земљама. Свима су еталон јужноамеричке винарије у којима је малбек доказао да је његово вино прва класа, било да је сам или у купажи са другим сортама. Најчешће са каберне совињоном.
Француске малбеке, које сам пробао, пре десетак година, памтим као солидна радничка вина, са пуно танина, које прате укуси купине, трешње и шљиве. Понегде се наслућује и љубичица.
Французи кажу да добијају највише до 55 хектолитара вина по хектару. У Аргентини тврде да они по хектару „беру” од 70 до 80 хектолитара малбека врло доброг квалитета.
„Живеле разлике”, говоре Французи кад желе да нагласе значај идентитета својих вина.
