Публика је на ово одлично реаговала, те су певали углас са Анђелом и извадили мобилне телефоне како би забележили овај тренутак.
Подсећамо, иако је ова нумера неизоставна на готово свим прославама, иза њених стихова крије се трагична прича. Наиме, чувени стихови настали су у „возу смрти“ који је путовао из Сарајева за Јасеновац. Ово је једном приликом открио професор Жарко Видовић, историчар уметности из Сарајева који је био у логору у Јасеновцу 1942. године.
Како је он објаснио, Србе су те године на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне и, по наређењу НДХ, полиција их је повела на „ђурђевдански уранак“.
„Кад су гладни и жедни Срби, који су на Ђурђевдан у вагонима транспортовани за злогласни логор, почели да запомажу, један Сарајлија је први пут запевао: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени…'“, испричао је Видовић и истакао да су заточеници почели да падају у несвест од глади и због страха од тога шта их чека. Усташе су због ове песме тада затвориле шибере на вагонима, остављајући затворенике без ваздуха.
„На вагонима је писало: ‘7 коња или 40 војника’, а нас су смештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било места ни за стајање, а камоли за седење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо“, оспричао је Видовић, преноси „Телеграф“.
Ову песму касније је дорадио Горан Бреговић, а извела ју је група „Бијело дугме“.
