– Мој супруг Јован сади мушкатле, он меша земљу са мало песка, па баш лепо нарасту, а у пролеће имамо и зумбуле и лале – говори Ђурђинка Веселинов. – Имамо доста цвећа о којем цела породица брине, а сви пођеднако волимо природу, нема шта да се не воли у цвећу.
У врту породице Веселинов налази се мноштво пузајућих словеначких мушкатли, каранфила, ноћних фрајли и туја, а највећи украс је велики зелени травњак, који свакодневно заливају и одржавају, а који је заменио стару шупу.
– На тераси имамо лепу винову лозу, а дивно цвеће нам, такође, украшава и летњиковац – прича наша саговорница. – Супруг и ја смо још увек здрави и доста тога постижемо, а ту је и син који нам у свему помаже, јер заиста треба доста снаге и времена посветити дворишту, ипак је то велика обавеза.
Иако одузима доста времена, Ђурђинка наглашава да њеној породици сав тај рад представља уживање, као и да њен супруг у летњиковцу сади и босиљак, јер је чуо да он штити од комараца.
– Босиљак касније користимо као зачин, а у башти имамо и обичан и чери парађз, краставце и кромпир са којег рукама купимо златице када га нападну – објашњава Ђурђинка Веселинов. – Све то чинимо за унучиће, како би имали здраве оброке који нису прскани.
Ђурђинка ужива да гледа унучиће како се играју и трче по дворишту, где има много играчака и занимација за децу, а пролазници је стално питају да ли могу да сликају њено двориште, те како каже, нарочито им се допада тераса која је пуна цвећа. Она често добија и питања о одласку у бању, али на њих увек одговара исто – да бању има код куће.
– Деси се да ме комшије питају шта радим цвећу, чиме га заливам када тако лепо нарасте – објашњава наша саговорница. – Мала тајна је да све треба знати залити, па сезонско цвеће које расте напољу тражи доста воде, а све гранчице и цветови који се осуше морају се почупати, како би биљка боље расла.
Заливање, чупкање и брига око цвећа одузима неколико часова дневно породици Веселинов, а одржавање траве на себе је преузео Ђурђинкин син Горан, који сваких неколико дана одвоји време после посла и коси траву до увече, након чега шиша ивице травњака маказама за траву.
– Док сам радила, на путу до посла сам увек прво куповала “Дневник”, а сада када сам у пензији, у 6 ујутру одлазим на трафику, купим новине и седнем са дедом у шарени летњиковац, па уз прву јутарњу кафу нас двоје све полако прочитамо – говори Ђурђинка Веселинов.
Д. Андулајевић
