и помоћник градоначелника града Новог Сада Мироје Јовановић. – Да полиција у једном делу није урадила свој посао, махинације око Фонда за капитална улагања и Развојне банке Војводине никада не би изашле на светло дана. Та херметичка затвореност покрајинске администрације је управо разлог зашто господин Пајтић упорно избегава било какве разговоре на тему покрајинских избора.
* У последње време све више се говори о томе да покрајинске и локалне изоборе треба расписати заједно до краја године. Да ли делите такво мишљење?
– Време одржавања избора, и у покрајини и на локалу, у конкретном случају је споредна тема. Главно питање је шта ће се после наредних покрајинских избора затећи у Бановини. Ја мислим да је управо страх од откривања малверзација које трају 15 година један од разлога због којих тренутна покрајинска извршна власт бежи од избора. Уосталом отуда и толико велик број фабрикованих „афера“ које пласирају медији блиски Пајтићу, све да би прави проблеми били медијски необрађени и заборављени.
* Демократска странка сматра да би расписивање тих избора пре пуног мандата сазива Покрајинске скупштине и локалних парламената било кршење закона и Устава Републике Србије. Слажете ли се с таквом оценом?
– Често ме критикују и страначке колеге и пријатељи из СНС-а да у политичким наступима говорим сувише правнички и формалистички, али када неко од Пајтићевих „свезналица“ изнесе такву тврдњу, онда би требало да следи и правна елаборација таквог става. Овако произлази да сада треба да коментаришем једну политичку изјаву која нема упориште у домену права. Подсетићу вас на то да су управо ти вајни Пајтићеви правници писали ону срамоту од Статутуа АПВ, за који је читава правна струка још у јесен 2009. године тврдила да ће бити оборен на Уставном суду. Напоменућу још да је Пајтићев режим изгубио све, али баш све спорове које је водио, па и у случају „Дневник холдинг”, када су покушали да кроз провидну игру повећају учешће у капиталу тог предузећа на штету Републике и Града Новог Сада.
* Да ли је „Трећа Србија” спремна за изборе и да ли је евентуално размишљала о предизборној коалицији с неком од странака?
– „Трећа Србија” је веома активна, и то како на домаћем плану, тако и на међународном, односно стално смо у покрету, оснивамо нове одборе, учвршћујемо постојећу страначку инфраструктуру, и за нас ће избори, кад год да буду расписани и заказани, бити само наставак проактивне политике коју водимо од оснивања. Ми изборе прижељкујемо, а што се тиче коалиција, о томе ће више бити речи пред само одређивање датума избора. Имамо своје савезнике и пријатеље, и желимо да то савезништво траје и након наредног изборног циклуса.
* Који су горући проблеми у Војводини?
– Основни проблем наше северне покрајине јесте континуитет једног личног режима и покрајинске коалиције ДС–ЛСВ–СВМ-а, која се не заснива на вољи бирача већ на једној математици која се одржава на основу простог политичког рачуна. Владајућа олигархија у покрајини, која има дужи стаж чак и од режима Слободана Милошевића, толико је изгубила контакт с реалношћу, да нема капацитет да спроведе нити један озбиљан привредни пројекат. Разлога за то је много, али један од свакако упечатљивих јесте нпр. чињеница да Бојан Пајтић и Ненад Чанак, осим на ретким званичним састанцима, не разговарају већ дуже од пет година. У таквој ситуацији сви становници АП Војводине су жртве и таоци такве олигархије.
* Да ли је уставни положај Војводине задовољавајући?
– Овде суштинско питање није аутономија, будући да она може подразумевати много тога, већ је основно питање садржаја те аутономије. Што се „Треће Србије” тиче, ми сматрамо да су Србији свакако потребни регионални облици управе кроз повезивање локалних самоуправа, а да ли ће то бити АПВ, или регион Бачка или Срем, мање је битно. Сасвим је јасно да проблем као такав није аутономија, односно регионална самоуправа или међуопштинско организовање и обласна администрација или како год, већ је главни проблем сепаратистичка идеологија, која неће нестати простим укидањем или променом форме. Веома је важно да локална власт и управа, односно регионална, немају и не желе да имају прерогативе државе те да им ни систем то не омогућава, а такође је врло важно да централна власт нема маћехински однос ни према којем делу државе, а да регионални облици организовања имају ефективан правни лек на сваки противзаконит акт из „круга двојке“. Али, помињати Устав из 1974. године као некакав модус организовања Србије, представља, по мени, једно полуписмено, аматерско и неутемељено становиште. Ако је некима циљ да уместо „београдизације“ успоставе „новосадизацију”, онда је јасно да ту нема ни концепта ни промишљања већ је напросто реч о бирократском аутономаштву, које нема основ у вољи грађана.
* Какав је ваш став према најављеним митинзима Српске напредне странке у Новом Саду и Демократске странке у Београду?
– Слобода окупљања је уставна категорија, и нико не може забранити било којој политичкој опцији да кроз јавне протесте или окупљања искаже своје ставове. Мислим да је основна разлика између два најављена скупа у томе што ДС суштински улицу види као начин за долазак на власт. Не заборавимо да та странка има предисторију паљења државних институција и оружаних препада на државне ресурсе. С друге стране, СНС има легитимно право да на начин који сматра пригодним обележи годишњицу формирања Владе јер је и у периоду кад је био опозициона партија држао скупове који су по својој природи били мирољубиви и ненасилни. Код демократа ме забрињава управо тај улично-силеyијски моменат који су у ранијем периоду користили.
Ержебет Марјанов
Цео интервју прочитајте у нашем штампаном издању за понедељак, 6. април
