Наиме, прво је у недељу 12. фебруара, на граничном прелазу Градина заплењено више од 1,6 килограма златног накита и полуга тешка 67 грама, укупне вредности веећ од пет милиона динара. Само дан касније заплењено око је 740 грама златног накита, чија је вредност процењена на три милиона динара.
Шверц злата је и даље бизнис који је веома интересантан и атрактиван широм света. Кријумчари су, по незваничним подацима, најчешће турске националности, а живе и раде у земљама Западне Европе. Они злато, било у полугама, накиту или кованицама, крију у свим деловима возила, али и у торбицама, ципелама, брусхалтерима, дечјим играчкама, пеленама...
Злато се најчешће шверције из Турске ка земљама Европске уније због велике разлике у цени. Тај бизнис је типичан пример велике економске кризе, али и све лошије социјалне ситуације.
По неким изворима, злато се на црно веома добро котира чак и у „уређеним” земљама попут Швајцарске, Белгије, Холандије, Луксембурга… У тим државама су депоновани огромни износи новца различитог порекла, тако да се имућнији грађани одлучују да новац „претворе” и злато и тако га уложе у нешто чему цена и даље расте. Том виду трансакције се, с друге стране, теже улази у траг.
Због огромне разлике у цени злата код нас и, на пример, у Аустрији, Швајцарској, Италији или Немачкој, накупци имају доста „простора” за зараду, што им омогућава да увек плаћају по неколико евра више од златара. Осим тога, откупљивачи имају и знатно мање трошкове пословања јер тај посао раде у склопу већ постојећих мењачница и других радњи (некима је једини трошак штампање неколико стотина листова и лепљење по граду), не плаћа се порез, па је јасно зашто у овом тренутку накупци држе више од 80 одсто откупа злата.
Наравно, развој тог бизниса не би био могућ без понуде злата, али ту накупци имају најсигурнијег могућег „партнера” – кризу и општу немаштину, због које и дуго чуване породичне драгоцености масовно завршавају на прецизним вагама откупљивача злата. У тим трансакцијама најчешће се не контролише порекло злата, али, што је још опасније, нема никакве контроле ни порекла новца којим се оно откупљује. Држава у тим случајевима није предвидела никакав механизам контроле и злато може откупљивати ко год има довољно готовог новца.
У Новом Саду се цена грама четрнаестокаратног злата креће од 2.000 до 2.300 динара, док је у Београду нешто виша јер је тамо и продајна цена већа. Грађани који су у могућности, и даље купују злато као гарант неке сигурности. С друге стране, новосадски златари се сусрећу с муштеријама које су, нажалост, због економске кризе принуђене на то да продају своје злато које су чувале деценијама. Интересантан је податак да је у односу на претходне године, данас мање уличних огласа за откуп злата, али је зато све више интернет портала.
Од почетка глобалне економске кризе, повећала се цена злата на тржишту, а самим тим се повећао и број кријумчара.
Д. Николић
Сјај има цену
Цена злата се мења на дневном нивоу у зависности од берзе. Тако је једна унца на светским берзама, на дан 13. фебруара, стајала 1.225 долара, што износи 39 долара за грам. У Србији је откуп злата у златарама једини легалан. У Новом Саду злато се одкупљује у зависности од каратаже. Тако, на пример, приликом откупа злата за готовину грам 14-каратног стаје 2.300 динара, док је приликом откупа у замени цена 2.600 динара.
