Незаобилазна тема за све Новосађане који свакодневно прелазе мостове са сремске на бачку страну, а и обрнуто, јесте управо приметан низак водостај Дунава у последње време. Као што је познато, овогодишња зима није била уобичајена, чак можда и једна од топлијих које памтимо. Више температуре пратио је мањак падавина, а осим што смо само два-три пута видели снег, кише скоро да није ни било.
Ако је такво стање Дунава било у зимском, као и сада на почетку пролећа, питање које се намеће је: како ли ће изгледати ток највеће средњоевропске реке у наредном летњем периоду? Иако на његов висок или низак водостај највише утиче количина падавине све више се говори о климатским променама након којих би температура ваздуха била виша, а самим тим би се мењали и остали природни услови, па и речни сливови. Климатске промене имају изузетан утицај, и манифестују се у облику суша, поплава, варијација нивоа подземних и површинских вода, топљења глечера, топлотних таласа и шумских пожара, те зато постоји велика вероватноћа да ће се тренд повећаних губитака од природних катастрофа повећати током наредних деценија, са великом просторном и међугодишњом варијабилношћу.
- Да би се проценио хидролошки одговор одређеног речног слива према будућим климатским сценаријима, потребно је развити одговарајући хидролошки модел - наводе из Сектора за хидролошке анализе и појашњавају да Републички хидрометеоролшки завод до сада није учествовао у пројектима чији је циљ сагледавање климатских промена на режим реке Дунав. - Према досадашњим искуствима са сличним анализама, може се констатовати да промена хидролошког режима одговара будућим променама падавина и температуре, односно смањење падавина у комбинацији са порастом температуре узрокује смањење отицаја и обрнуто.
У делу тока на улазу у Србију и до Новог Сада Дунав је најводнији у периоду мај-јул, а најсиромашнији водом у периоду октобар-новембар. Међутим, дуж тока, режим ове реке се мења, тако да се низводно од великих притока, Саве и Тисе, региструју чак два максимума у току године. Када је реч о последњих десет година нема изразитих промена у сезонском карактеру појаве максимума и минимума, изузев нешто ранијој појави минимума, односно малих вода.
- Периоди ниских водостаја почев од 2016. године су се продужили, а такође је карактеристично да је сама појава минималних водостаја почела да се јавља раније, односно од периода октобар-новембар, померила се на период август-септембар - казали су из Сектора за хидролошке анализе. Дужина периода ниских водостаја може се само пробабилстички одредити на основу историјских података. Иако је претходна година рекордна у последњих 40 година, апсолутно минимални водостај Дунава код Новог Сада је износио Хмин =-134 центиметара (10. јануар 1909.), а апсолутно максимални, Хмакс=778 (29. јун 1965.). За последњих 50 година (1973-2022.), минимални водостај је износио Хмин =-29 центиметара (28. новембар 1983.), а максимални, Хмакс =774 (12. април 2006.). За последњих 10 година (2013-2022.), минимални водостај је износио Хмин =-17 (21.08.2022.), а максимални, Хмакс=680 (16. јун 2013.).
Према прелиминарним подацима и обрадама, просечни проток за 2022. годину је износио 2100 метара кубних у секунди, што је испод просека када је реч о вишегодишњем протоку на Дунаву код Новог Сада који иначе износи 2800 метара кубних у секунди. Прогнозе за наредни период нису баш најбоље, али уколико сагледамо ситуацију од претходне године, можемо да се надамо сезони са мало више воде у Дунаву.
„Периоди ниских водостаја почев од 2016. године су се продужили, а такође је карактеристично да је сама појава минималних водостаја почела да се јавља раније, односно од периода октобар-новембар, померила се на период август-септембар” (Сектор за хидролошке анализе РХМЗ)
- Када је реч о Новом Саду, наредна два месеца водостај Дунава ће бити у домену средње ниских за ово доба године - наводе из Сектора за хидролошке прогнозе, најаве и упозорења - Дефицит падавина је и код нас и на подручју јужне Немачке и Централне Европе, али ће у априлу и мају бити мало више падавина изнад просека. Од јуна па до августа прогнозе су такве да ће бити мање падавина него иначе и постоји реална шанса да ће водостаји почети да се спуштају у домену ниских, али не би требало да буду нижи од 2022. године.
Из Сектора за хидролошке прогнозе, најаве и упозорења наглашавају да ће на мањак падавина у мају и јуну утицати недостатак залиха воде у снежном покривачу у читавој Европи, што значи да ће динамика падавина, али и водостај Дунава код Новог Сада бити сличан као и у претходној години.
Александар Чегар
