Постављањем белих звона за стакло Европска престоница културе придружила се Београду, Нишу, Крагујевцу, Сомбору и Варварину, који су се пре ње укључили у регионални пројекат у ком, осим Србије, учествују и Босна и Херцеговина и Македонија.
Формирање сакупљачке мреже за стаклену амбалажу и успостављање одрживог система представљају најважније циљева пројекта, који је покренула Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ). Подсећања ради, Град је у децембру прошле године потписао Меморандум о разумевању с Немачком агенцијом, НАЛЕД-ом (Регионални технички секретаријат мреже за повољно пословно окружење у Југоисточној Европи) и Друштвом за поступање са амбалажним отпадом „Секопак” д.о.о из Београда.
О пројекту су јуче, осим чланице Градског већа за имовину и имовинско-правне послове, заштиту животне средине, одрживи развој и енергетску ефикасност Мире Раденовић, говорили и национални координатор ГИЗ-а Зорица Билић, генерална директорка компаније „Секопак” Виолета Белановић Кокир, шеф Јединице за животну средину НАЛЕД-а Слободан Крстовић, као и директор ЈКП „Чистоћа” Владимир Зеленовић.
- Постављање 50 контејнера за стакло, у облику звона, представља први корак ка увођењу примарне сепарације, као и корак ка чистијем Новом Саду - објаснила је Мира Раденовић и позвала грађане да се придруже акцији. - Веома је важно да се грађани укључе у акцију и покажу одговорност према животној средини. Надамо се успешној реализацији пројекта и позивамо све да дају свој допринос, тиме што ће пунити „звона“ стакленом амбалажом.
Чланица Градског већа каже да би здрав и чист Нови Сад требало да буде приоритет свим његовим становницима. Она је подсетила на то Град много ради на пројектима, који су изузетно важни за заштиту животне средине, те да још предстоји изградња регионалног центра за управљање отпадом, по свим еколошким стандардима које прописују ЕУ директиве.
Директор ЈКП „Чистоћа” Владимир Зеленовић подсетио је на то да је 2016. године у Новом Саду покренут пилот-пројекат примарне сепарације, те да су у центру града посебно обележени контејнери за амбалажни и комунални отпад. Он је објаснио да су локације за “звона” за стаклену амбалажу одабрана на основу истраживања о томе где су највеће потребе за постављање таквих контејнера, да би, како је рекао, што веће количине стаклене амбалаже завршавале у тим посудама, а не заједно са осталим комуналним отпадом.
- Тежња нам је да свакодневне слике депонија поред контејнера буду прошлост, а висока стопа рециклаже будућност - рекао је Зеленовић и напоменуо да је у плану постављање још контејнера за сепарацију.
По речима шефа Јединице за заштиту животне средине у НАЛЕД-у Слободана Крстовића, досад је прикупљено више од 400 тона стакла, а резултати превазилазе првобитна очекивања.
- На тржишту Србије годишње се пласира 87.000 тона стакла, од чега се рециклира само маи део. Разог томе је недовољан број контејнера за одлагање, због чега НАЛЕД активно ради на постављању недостајуће инфраструктуре како бисмо имали где да одлажемо отпад од хране, сијалица, батерија, а сада и стакла, и да заједно створимо еколошки и економски одржив систем сакупљања и рециклаже.
Национални координатор ГИЗ-а Зорица Билић истакла је да је то прилика за Србију да одговори на захтеве Поглавља 27, у приступању Европској унији који, између осталог, налажу знатно веће сакупљене количине различитих врста отпада. Она је истакла да је рециклажа стакла поље на које је неопходно знатно унапредити да бисмо достигли европски ниво.
Компанија „Секопак” је овлашћени оператер на пројекту и она ће сав прикупљени стаклени отпад из Новог Сада одвозити на даљи третман у Хрватску.
- Више од годину дана развијамо пројекат и веома нам је драго што се заједнички труд свих нас исплатио - напоменула је директорка компаније „Секопак” Виолета Белановић Кокир. - Почетни циљ био нам је да повећамо рециклажу стаклене амбалаже за 20 одсто, а ми смо сад већ на 45 одсто. Уиграни смо, знамо који су потенцијални изазови, као и који су механизми да пројекат заживи и у Новом Саду, као што је заживео у другим градовима.
Није згорег напоменути да је стакло сировина која се у потпуности може рециклирати и да је то материјал који се у природи не може разградити.
Учесници конференције сагласни су да су примарна сепарација и рециклажа изузетно значајни процеси за здравље људи и очување животне средине, те да циркуларна економија представља будућност.
Ј. Вукашиновић
