Цар Диоклецијан посетио је једном град Никомидију како би истребио хришћане. Кад је почео бездушно да их мучи свети Аникита, један од градоначелника, и почео да исповеда пред царем своју веру у Христа. Осим тога рекао је за статуе идола да су глуво и немо камење и да је клањање њима недостојно разумног човека.
То је разљутило цара Диоклецијана па је наредио да му одсеку језик. Божјом силом Аникита је и даље говорио. После тога су га тукли толико снажно да су му кости провириле кроз кожу, али он се упорно осмехивао и понављао да је Христ једини Бог. Тада су пустили крволочног лава на њега, који се, када га је угледао, умирио и почео да га мази шапама.
Аникита се захвалио Богу што га је спасао и тада се догодило чудо - земљотрес је срушио Херкулов храм. Диоклецијана ни то није уверило у Божју моћ па је наредио да наставе са најстрашнијим мучењем. Аникита се тад помолио Богу да га спаси свих мука како би људи, видевши Божју моћ, смогли снаге да се успротиве његовом мучитељу верујући да ће их Бог спасити. Након што се уверио својим очима у Божју моћ, Фотије је одбацио сваки страх, изашао испред окупљеног народа и пришао Аникити и почео да га грли, називајући га оцем и посредником свог спасења. Затим се обратио цару речима: "Застиди се, идолопоклониче! Богови су твоји ништавила". Цар је моментално наредио да га посеку мачем, али кад је џелат замахнуо мачем, Божја сила ја учинила да сам себе посече по ногама.
После их је обојицу дуго мучио, да би их бацио у тамницу у којој су провели три године. На крају је наредио да се направи огромна пећ у коју је могло да стане много људи. Намеравао је да у тој пећи спали, не само Аникита и Фотију, већ и све хришћане које буде пронашао. Хришћани нису чекали да их незнабошци пронађу већ су својевољно журили да уђу у пећ и све време су викали: "Хришћани смо! поштујемо Бога".
Када су слуге гвозденим справама извлачили тела светаца Аниките и Фотије, видели су да им тела и коса остали потпуно неоштећени од ватре.
Свети Никита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу и у народу се верује да на данашњи дан треба изговорити својеврсну беседу како би вам "кренуло набоље".
Беседа коју треба да изговорите на данашњи дан
"Научи се поштовати и волети мале и просте људе. Таквих је највише на земљи; таквих је највише и у царству Божјем. Код њих нема гордости, тј. основног безумља, од кога болују душе богатих и силних овога света. Они извршавају своју дужност у овоме свету често савршено, па ипак им изгледа смешно, кад их неко похваљује за то; док великаши траже похвалу за свако своје дело, често и несавршено извршено".
