Крстовдан се слави два пута годишње: 18. јануара и 27. септембра. Јесењи Крстовдан слави успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христ на Голготи.
Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света места. Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару где је празник обележен црвеним словом као заветни празник.
"Радуј се, Крсте, јер на Теби Христос, Бог наш, својевољно рашири руке Своје и изврши наше спасење!"
На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак. Народ верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема.
Још једно велико правило је да се на јесењи Крстовдан ископа велика рупа и у њу посади воћка, како би се гране што више разгранале. Истина је да је управо овај дан најпогоднији за садњу воћа.
У многим крајевима се на дан јесењег Крстовдана предсказује и време:
- Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.
- Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
- Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.
- Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.
- Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Курир/Стил
