Начелник Порођајног блока Клинике за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Војводине професор др Ђорђе Петровић каже како се жене плаше бола и када бисмо имали боље обезбољавање, можда би било мање жеље за царским резом.
- Максимално се трудимо да обезболимо порођај и за то имамо две опције. Једна је интравенско давање лекова који смањују болове, а друга је епидурална аналгезија. Радимо на томе да уведемо и анестезију помоћу азотног субоксида, односно гаса „смејавца” – указује професор Петровић.
Како објашњава, први део порођаја је болност и жене желе да прескоче тај део, те због тога мисле да је бољи царски рез. Др Петровић каже како жене које имају царски рез имају болове након порођаја, а жене које се породе вагинално имају болове до рођења детета. При томе, ако је све у реду, жене које се породе вагинално могу сутрадан да иду кући, док након царског реза морају да остану неколико дана у болници. Уколико има неких компликација, жене могу да остану у породилишту и месец дана. Чак и ако су царски рез и вагинални порођај нормални, без компликација, др Петровић предност даје вагиналном порођају.
Уколико је беба постављена карлично, данас се такав пророђај ради царским резом у 90 одсто случајева, а свега 10 одсто се заврши вагиналним порођајем. Некада је, додаје др Петровић, било другачије, те је око 85 одсто оваквих порођаја ишло вагинално, а свега око 15 одсто царским резом.
- Проценат царских резова код нас је око 35 одсто, а у неким земљама је и 85 одсто. Светска здравствена организација каже да је оптимално да то буде опција у 15 одсто случајева. Једно време смо имали пораст броја царских резова, а сада је дошло до стагнације. Пацијенткиње су данас свесне да је вагинални порођај бољи, па се за њега и одлучују. Царски рез је нужно зло и то је акушерска операција која се ради када је из неког разлога угрожен вагинални порођај. Апсолутна индикација за царски рез је ако је беба постављена попреко и ако постељица затвара порођајни излаз – категоричан је др Петровић.
Вагинални порођај је бољи и за маму и за бебу, сматра др Петровић. Како наводи, то је стога што проласком кроз порођајни канал беба избацује течност из плућа и прави први удах.
Сматра да смо еволуирали и стигли у време када се и поправке зуба не раде без анестезије, па и порођај тражи одређену дозу комфора. Наглашава да код нас нема царског реза по жељи, иако га многе жене траже, али то не значи и да га и добију. Истиче да је царски рез озбиљна операција, која носи више компликација од вагиналног порођаја. Опасност може да представља и сама анестезија, а може да дође и до обилног крварења, као и до других повреда које могу да се десе, као и инфекције или накнадних крварења, те некада треба да се ради и реоперација.
- Вагинални порођај је бољи и за дете, јер на дете прелазе вагиналне микробиоте. Битан је и утицај на следећи порођај, јер царски рез оставља ожиљак на материци и питање је колико он остаје чврст и колико каснијих трудноћа може да издржи. Сваки следећи царски рез повећава могућност компликација. Најновија компликација је директна последица повећаног процента царских резова, а то је патолошко усађивање постељице. У нормалној трудноћи постељица се усеца у материцу тако што прогризе део ткива и повезује се са крвним судовима. Када је ту ожиљак од царског реза, постељица можда не препозна ткиво, јер је оно другачије, не заустави се на време, него настави да прораста кроз материцу. Ако прорасте целу дебљину материчног зида, може да прође и у суседне органе, те да уђе у бешику или црева – наглашава др Петровић.
Љ. Петровић
