Дигитални токови и размена информација данас имају већи утицај на раст бруто домаћег производа (БДП) него вековна трговина робом, али земље Западног Балкана у том погледу знатно заостају за развијеним земљама Западне Европе, закључак је Мекинсијевог истраживању "Дигитална глобализација: Нова ера светских токова".
Према тој студији, током само једне деценије, различите врсте протока и размене података заједно су увећале светски БДП за 10 одсто, а износ прекограничног протока података данас је 45 пута већи у односу на 2005. годину.
"Дигитални облик глобализације омогућио је десетинама милиона предузећа и милијардама појединаца да се позиционирају као извозници, уласком на тржиште електронске трговине и платформе попут Алибабе, Амазона и еБаy-а", констатује се у студији и прецизира да се око 12 одсто укупне светске трговине врши путем међународне електронске трговине.
"Око 900 милиона људи на друштвеним мрежама има контакте са иностранством, а 360 милиона учествује у прекограничној електронској трговини. Дигиталне платформе за традиционално запошљавање, али и представљање ''freelance'' пројеката, почињу да стварају глобално тржиште рада".
Ипак, не користе све земље овај потенцијал, а развијене економије се генерално више повезују од земаља у развоју, показује истраживање, које рангира 139 земаља по приливу и одливу робе, услуга, финансија, људи и података.
На врху Мекинсијеве нове ранг листе налази се Сингапур, а следе Холандија, САД и Немачка, док је Кина забележила раст у повезивању и доспела на седмо место.
Када је реч о региону Западног Балкана, подаци Мекинсија показују да земље са овог поднебља заостају чак за 32 одсто за развијеним земљама Западне Европе, мада су и међу њима уочљиве значајне разлике када је реч о активним корисницима интернета у односу на целокупну популацију.
У овом сегменту предњачи Словенија, са 72 одсто активних корсника интернета у односу на укупно становништво, док се Србија налази на шестом месту са 51,5 одсто.
Слика је потпуно другачија када се погледају подаци о броју мобилних телефона у односу на укупну популацију, где Србија избија на високо друго место, одмах иза Црне Горе, наводи се у истраживању.
Грађани Србије интернет користе углавном путем мобилних телефона - по чему је наша земља такође на другом месту, док је по броју домаћинстава са приступом широкопојасном интернету - на петом месту.
У коришћењу друштвених мрежа, у региону предњаче Македонија, Црна Гора, Словенија и Албанија, док Србија заузима пето место.
Истраживање је такође показало велике разлике између региона Западног Балкана у односу на Западну Европу у коришћењу и промовисању информационо комуникационих технологија (ИКТ), поготово када је реч о иновацијама у ИКТ сфери.
Предузећа у Србији су се рангирала на пето место у региону према степену усвајања нових технологија, а тек на седмо, последње, место према степену коришћења ИКТ технологија у Б2Б („business to business") трансакцијама.
Према степену коришћења ИКТ-а у државном сектору Србија се налази на шестом месту у региону Западног Балкана, иза Македоније, Црне Горе, Словеније, Албаније и Хрватске, а исти је случај и у мерењу успешности влада у промовисању ИКТ у држави.
"Неразвијене земље надокнађују свој заостатак веома споро, а њихово ограничено учешће скупо је коштало светску економију. Да је остатак света повећао своје учешће у глобалним токовима у истој вредности као и у најпрофитабилнијем кварталу у протеклој деценији, светски БДП би данас био већи за 10 хиљада милијарди долара, односно за 13 одсто", закључује се у истраживању Мекинсија.
