Према речима ресорног секретара Зорана Милошевића, много је разлога за понос због домаћег потенцијала у свим научним областима.
– Није случајно што смо се вратили на Шангајску листу, што смо унапредили научну делатност, у просеку, по истраживачу, али можемо много више – напомиње проф. др Милошевић. – Још увек је 2016. референтна година. Зато смо охрабрили све који стварају како би својој заједници подарили идентификациону карту, јер ако нисте видљиви у еминентним часописима, тешко да можете говорити како сте део шире заједнице. С радошћу сам констатовао да над 42 пројекта, од укупно 74, управљају наше научнице, а да је у тимовима, од укупно 531 чланова, 301 колегиница које су својом научном продукцијом и способношћу успеле да баце под ноге сву могућу политику о родним идентитетима и равноправности и кажу: ми смо одавно узеле све у своје руке. Дивим се колегама које су прешле 65 година, а предлажу своје учешће у пројектима без иједног истраживачког месеца, толико скромним и увек спремним да помогну млађима. Можда ове стимулативне мере и нису најважније. Да ли је пројекат добио милион динара или 500.000 није важно, важно је бити вредан, скроман и захвалан, што су особине свих вас.
Члан стручне комисије из техничких наука проф. др Стеван Станковски говорио је о привилегији УНС-а која се огледа у члану 105 Закона о науци и истраживању.
– Члан 105, између осталог, каже да и АПВ може да финансира научноистраживачки рад – објаснио је Станковски. – Ако погледате претходну верзију овог закона, то није било тако експлицитно написано. Захваљујем колеги Милошевићу и читавом секретаријату који је успео да то исправи. Без подршке Покрајине, верујем, не бисмо могли да реализујемо многе ствари. Она се не огледа само у финансирању краткорочних и дугорочних пројеката, већ и у улагању у инфраструктуру како бисмо могли да остваримо научне резултате. Срце би нам било пуно када би, после четири године, вође тимова могле показати појединца или институцију која је осетила добробит од њихових пројеката, а још више када бисмо у кампусу чули много других светских језика, од оних који су дошли да, захваљујући вашим резултатима, наставе свој истраживачки рад на УНС-у.
Проф. др Александар Рашковић са Медицинског факултета у Новом Саду водиће пројекат под називом „Примена нутрацеутика као иновативна стратегија у лечењу и превенцији метаболичких поремећаја”, за шта је од Покрајинске владе одобрено милион динара.
– Мултидисциплинарни тим обухвата осморо истраживача, од тога двоје колега са Технолошког и шест са Медицинског факултета. Радићемо претклиничка испитивања биљних препарата који делују на поремећај нивоа глукозе и липида масти у крви, и то на животињама – каже за „Дневник” проф. др Рашковић.
Будући да је са колегама први пут аплицирала откако се расписују овакви конкурси покрајинског Секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, доценткиња Драгана Ћорић са новосадског Правног факултета изузетно је задовољна резултатом.
– Нашој институцији су одобрена средства за два пројекта, од којих један воде колеге са катедри за привредно и кривично право, док сам ја руководилац другог пројекта у сарадњи са Катедром за историју Филозофског факултета у Новом Саду – објашњава Драгана Ћорић. –Бавићемо се правним и историјским положајем Буњеваца у Војводини. Схватили смо да та тематика није довољно истраживана, а да тим састављен од правног историчара, теоретичара, познаваоца уставног права и медиевалисте може дати највећи допринос. Како већина види професоре искључиво кроз рад са студентима, иако је то само 20-30 одсто наших активности, надам се да ће после објављених радова током ове четири године, а уз додатну подршку Националног савета Буњеваца, наш истраживачки рад бити препознат.
С. Милачић
