Ове речи је Грета Тунберг на овогодишњем Светском економском форуму у Давосу сасула у лице крему дела кремова елите власти на овој планети - политичарима, представницима yиновских компанија и предузимачима - милијардерима, моћницима који су у стању да одреде ако не судбину, онда у најмању руку дугогодишњи развој у борби за преживљавање остатку човечанства. Јер они су у својој зони конфора пречули еколошко звоно за узбуну и довели у питање опстанак човечанства у будућности. И сада се оно затекло у тренутку који је Тинбергова описала речима “ако не желите да пливате сутра, онда шетајте (тј. протестујте) данас” - јер због топљења поларних капа и подизања нивоа океана многи ће ускоро стварно - пливати.
Шеснаестогодишња Швеђанка је преко ноћи постала медијска и политичка лидерка: видео снимак с њеним наступом у Давосу обишао је све ТВ и друштвене мреже у свету икс пута, њен интервју британском “Гардијану” је шерован 750.000 пута, али амерички председник Доналд Трамп и даље негира да проблеми због климатских промена уопште постоје - САД су по његовој одлуци напустиле учешће у париском глобалном споразуму за смањење емисије штетних гасова у борби против ефеката стаклене баште.
Све је почело у петак, 20. августа прошлог лета, када је Тунбергова одлучила да уместо у школи, седне испред шведског парламента и са ручно исписаним и исцртаним транспарентом започне свој протест. Родитељи су покушали да је одврате, класићи из разреда нису хтели да јој се придруже, пролазници су је сажаљевали или су јој се чудили, а она је заправо почев од тог тренутка покренула читав глобални покрет - школске штрајкове и акције против климатских промена који се сваког петка одржавају широм света, а предводе их млади средњошколци. Гретине поруке се данас преводе на десетине језика, а штрајкови против климатских промена израсли су у један од највећих еколошких протеста које је свет икада видео - тренутно у више од 71 земље и више од 700 градова. За ову велику-малу еко-боркињу новинари кажу да је мешавина Јованке Орлеанке и Пипи Дугачке Чарапе.
Грета је имала на кога да буде изузетно бистра, али пре пет година јој је дијагностификован Аспергеров синдром - поремећај који доводи до повлачења у себе и прекида комуникације с околином, а посебно селективни мутизам којег карактеришу блокаде под којима субјект не само да не жели, него није у стању да саопшти другима своје мисли и ставове.
Сећам се када сам била млађа, у школи су нам учитељи показивали филмове о пластици у океану, изгладњивању поларних медведа и слично - плакала бих све време док је трајала пројекција. Другови из разреда били су забринути док су гледали филм, али после тога, почели би да размишљају о другим стварима. Ја то нисам могла. Те слике су ми остајале урезане у главу, рекла је “Гардијану”.
Са осам година је први пут учила о климатским променама и била шокирана што одрасли не схватају о колико озбиљном проблему се ради. Почела је да размишља о томе каква ће уопште бити њена будућност, али је све задржавала у себи, што је имало последице по њено здравље - постала је депресивна и престала да иде у школу:
„Била сам у кући и моји родитељи су водили рачуна о мени, и почели смо да разговарамо јер нисмо имали шта друго да радимо. И говорила сам им о мојим страховима и бригама због климатских промена и екологије“.
Рекли су јој да ће све бити у реду. То, наравно, није било од помоћи, али је већ и сам разговор био добар путоказ: показивала им је слике, графиконе и филмове, чланке и извештаје, и после извесног времена почели су да је слушају. И тада је по први пут схватила да јој депресија представља само траћење времена јер може да учини нешто добро од свог живота - ако је у стању да промени ставове својих родитеља, зашто да не мења ставове много више људи? И то се управо догодило.
Њен први климатски штрајк је био инспирисан понашањем ученика из Паркленда на Флориди, који су изашли из разреда после крвопролића у њиховом кампусу, протестујући против америчког Закона о оружју по којем је могућа куповина убитачних аутоматских пушака. Грета је била део групе која је настојала да учини нешто слично у погледу алармирања јавности о климатским променама, али нису могли да се усагласе на који начин. Прошлог августа, после рекордног таласа врућина и шумских пожара на северу Европе који су разорили шведски крајолик све до Арктика, одлучила је да сама започне протест са транспарентом на коме је насликала дрво и исписала податке за које верује да би сви требао да их знају. Бициклом је отишла до Риксдага и седела од пола осам ујутру од три поподне, у време школске наставе. Од другог дана, међутим, људи су почели да јој се придружују, да би се потом “заседање” наставило.
Штрајковала је сваког дана све до шведских избора у септембру који су резултирали доношењем одлуке о парламенту да Шведска усагласи емисију штетних гасова са нормама из Париског споразума о клими. После тога пристала је да одржи говор пред хиљадама људи на општенародном климатском маршу. Отац је покушао да је одговори имајући у виду њену дијагнозу, али више се није могло назад - на готово беспрекорном енглеском позвала је присутне да сниме њену поруку мобилним телефонима и прошире је на друштвеним мрежама. Тата је заплакао - од поноса.
Покрет се ширио и почела је да се суочава са цинизмом реал-политике: многи су је хвалили, али у исти мах тврдили да су још увек пожељне промене далеко од приоритета јавности. Тунбергова и новопечени зелени покрет младих заправо су ударили у само срце американизованог царства капитала - лобије фосилног горива и великих загађивача, па није ни чудо што у САД, Великој Британији и Аустралији (за разлику од других земаља) младе штрајкаче или игноришу или их упозоравају да ће добити неоправдане часове због прескакања наставе петком.
У међувремену, многи извештаји научника упозоравају да се полови због глобалног загревања топе много брже од очекивања, као и да се океани греју много више, и да је једини начин да се избегну катастрофалне поплаве, олује и цунамији хитно и жестоко смањивање емисије штетних гасова до 2030. године. У тој трци с временом притисак Тунбергове на промену правила игре је драгоцен - нико то у овом тренутку под капом небеском не ради боље од ње. Ветерани еколошког покрета за њу кажу да је најбоља вест у последњој деценији: генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш рекао је да његова генерација није успела да правилно реагује на изазове климатских промена.
“То дубоко осећају млади. Није ни чудо што су бесни”. Имала је и сусрете с француским председником Емануелом Макроном, председником Европске комисије Жаном Клодом Јункером, добила подршку немачке канцеларке Ангеле Меркел, предводила демонстрације испред Европског парламента у Бриселу, са својом породицом путовала електричним аутомобилом до Лондона где је испред Домова британског парламента прочитала “Декларацију побуњених”...
И иако је већина потрошача још увек несвесна у којој мери је потребно да се мењају навике, Тунбергова је постала жива легенда могућности да се пресече Гордијев чвор бесконачних неплодних расправа о клими и о "новом зеленом дилу" у погледу коришћења енергије из обновљивих извора. Њено деловање јасно је указало на потребу друштвене револуције: да уместо потрошачког оно постане постпотрошачко, засновано на економији одрживог развоја. Док се то не догоди, Грета Тунберг и њени следбеници широм света биће на улицама сваког петка.
Мислим да смо тек на почетку. Мислим да се промена помаља на хоризонту и да ће људи устати за своју будућност, каже девојка коју су пре нешто више од месец дана посланици норвешког парламента номиновали за Нобелову награду за мир, тврдећи да ће глобално загревање изазвати “ратове, сукобе и избеглице” ако се ништа не учини против тога.
Ако ове године добије награду, постаће најмлађа особа икада која ју је заслужила. Заслужено. Од марта је поново испред Риксдага.
Реља Кнежевић
