Честитајући овај изузетан дан, она је истакла да је језик један од најважнијих елемената сваког националног идентитета, а његово очување најпреча брига сваке националне заједнице.
Како наводи, то још наглашеније важи за мултинационалне средине каква је наша покрајина, а очување и развој свих језика на којима се у Војводини говори, па самим тим и у Србији, један je од приоритета актуелног сазива Покрајинске владе.
То неком може да зазвучи као пука прокламација какве политичари и често и олако изговарају. У случају наше покрајине и целе наше земље, то је темељ функционисања свих области у којима се језик користи, негује и чува. У Војводини су, да подсетим, поред српског, у службеној употреби и словачки, мађарски, румунски, русински и хрватски језик. Истовремено, на тим, али и на још неким језицима националних мањина, обезбеђено је образовање на свим нивоима – дакле од предшколског до факултетског, рекла је Милошевићева.
Поред образовања, како је рекла, изузетно важна област за очување језика свакако је и информисање. Милошевићева је изразила дубоко уверење да наш модел јавног информисања на језицима националних мањина може да послужи као узор не само земљама и окружењу, већ и много шире.
Први сегмент тог модела јесте директно субвенционисање 22 дневна, недељна и месечна листа на осам мањинских језика, нагласила је Драгана Милошевић и подсетила на то да је Покрајинска влада средства за њихово несметано објављивање практично удвостручила – она их је са једва 260 милиона динара у 2016. години, у којој је формирана, за ову годину повећала на 490 милиона динара. Само у односу на прошлогодишња издвајања обезбеђено је повећање од чак 100 милиона динара.
Други сегмент, навела је она, јесте информисање на језицима националних мањина на Радио-телевизији Војводине као регионалном јавном сервису. Ту засебне редакције производе и емитују сопствени телевизијски и радијски програм на готово свим језицима заступљеним у Војводини.
И то чине у најсавременијим условима нове зграде РТВ-а, коју смо, заједно са Владом Републике Србије, изградили после свих јалових обећања наших претходника која су трајала целих 18 година, нагласила је Милошевићева.
Према њеним речима, трећи, не мање важан сегмент тог модела, јесте континуирано пројектно суфинансирање медија на мањинским језицима чији оснивачи су приватна лица или организације цивилног сектора, за шта је на конкурсу који је управо у току такође издвојено знатно више средстава него у прошлој години.
Исто то важи и за конкурсно суфинансирање издавачке делатности на мањинским језицима, односно издаваштва којим се – у оквиру очувања целокупног културног идентитета – бави пет покрајинских завода за културу националних мањина, чији смо оснивачи са Националним савeтима. Све то заједно чини један заокружен систем подршке који свакако јесте слика нас који носимо одговорност за функционисање Војводине, али је – пре тога и изнад тога – слика богатства мултијезичности, мултикултуралности и мултинационалности Војводине.
Зато смо сви ми у обавези да то богатство пажљиво и предано чувамо, али и да ту обавезу пренесемо поколењима после нас, рекла је Драгана Милошевић.
У име Општине Ковачица поздравне речи упутио је домаћин Јарослав Хрубик, а у име Министарства за културу говорио је руководилац Одељења за културно наслеђе Милош Гајић.
Као представник Министарства за информисање и телекомуникације обратила се Маја Зарић, као и директор Канцеларије за Словаке у дијаспори Јан Пилип.
Излагање је имао и председник Комисије за сарадњу са Унеском проф. др Горан Милашиновић, а речи захвалности на подршци током свих ових година изнео је и оснивач манифестације Павел Бапка.
На тему „Информисање као средство очувања и развоја језика и писма језика националних заједница – националних мањина“ одржан је округли сто, на којем су учествовали представници мањинских медија, а у Дому културе „3. октобар“ у Ковачици приређен је и културно-уметнички програм под називом „Четири нити, један вез“, на којем су наступили извођачи на четири језика, као и бројна културно-уметничка друштва из Ковачице, Црепаје, Уздина, Падине, Идвора и Дебељаче.
Милошевићева је након завршетка манифестације заједно са председником Општине Јарославом Хрубиком и начелницом Јужнобанатског округа Марином Томан обишла и Удружење жена „Ковачица“, које је једно од најстаријих на нашим просторима, јер датира из 1920. године и има преко 60 чланица.
