Вујовић: Вратити рестaурисане фимове у биоскопе

Он је подсетио да је недавно на Филмском фестивалу у Кани приказана рестаурисана копија филма “Скупљачи перја” Александра Петровића и да ће тај филм поново бити у дистрибуцији у одабраним француским биоскопима.

Вујовић је казао и да су захваљујући Министарству културе направили нове копије више од 100 филмова у prеthodnih десетак година, а са листом 100 најбољих српских филмова направили су списак остварења која треба да буду приоритет приликом рестаурисања.

Он је такође навео и да су последњих година рестаурисали 80 одсто филмова, које су имали и које су пронашли, а који су настали до Другог светског рата.

Вујовић је казао да су филмови који су настали до 1991/1992. године национализовани и да је њих лакше рестаурисати јер су снимани уз потпуну подршку државе, него филмове чији је власник приватна компанија.

Он је подсетио да је филмска трака једина која може сигурно да траје 100 година, док филмови на Блуе Ray-u или ДЦП-ју морају да се на три до пет година пребацају на новије формате како би могли да се читају.

Вујовић је поменуо пример Кинотеке при Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу који су рестаурисали неколико филмова и у једном тренутку кључеве које су имали за те ДЦП-јеве нису функционисали, компанија која им је то радила престала је да постоји и они су бацили огромну своту новца јер са тим дисковима ништа више нису могли да ураде.

С друге стране Конгресна библиотека у Вашингтону захтева од свих продуцената да филмове доставе и на филмској траци, иако га нису снимили на томе, а сви продуценти имају обавезу да им доставе копије филмова.

Вујовић је рекао да су разматрали да се и у Србији уведе та обавеза да ако се филм снима уз подршку Министарства културе, преко Филмског центра Србије, да се изради бар једна копија и на филмској траци.

“Да нисмо имали негатив филма ''Skupljači перја'', Кинотека не би могла да уради рестаурацију и не би могли да обележимо 50 година од Гран прија Саши Петровићу у Кану”, рекао је управник Музеја Кинотеке је нагласио да треба користити предности и аналогног и дигиталног формата, јер се филмска трака хаба коришћењем, а дигитализација чини филм доступнијим публици.

Главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС Небојша Брадић нагласио је да дигитализација целокупног наслеђа које Кинотека чува треба да буде приоритет, јер аудио-визуелно наслеђе треба да буде доступно и корисно свим генерацијама.

Он је приметио да је рецимо у Француској највећи проблем како одредити који документ треба сачувати, док је у Србији још увек проблем технологија и додао да је ту реч о “спасавању памћења и презентовању наслеђа” што је заједнички задатак Кинотеке и Јавног сервиса.