Мали, али растући број жена у Јужној Кореји је део овог покрета, захваљујући друштву у којем доминирају мушкарци и које очекује да жене преузму искључиво одговорност за кућне послове, родитељство и бригу о старијима уз малу или никакву помоћ.
Ова вишевековна пракса у јужнокорејском друштву довела је до тога да група жена покрене овај феминистички покрет.
Јужнокорејско друштво такође очекује од жена да се придржавају строгих стандарда лепоте. Жене су под притиском да увек изгледају физички и сексуално пожељно.
Притисак друштва да изгледају лепо тера жене да купују нову одећу сваких неколико месеци, троше много новца на шминку и пластичне операције и одржавају свој физички изглед како би изгледале привлачно мушкарцима. Упркос солидном академском образовању жена у Јужној Кореји, према статистичким подацима, плате мушкараца су 30 одсто веће.
Јужна Кореја је већ 26 година земља чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) са највећим родним разликама. Овоме се додаје и лош баланс између пословног и приватног живота и диспаритет у расподели кућних послова, због чега жене такође преузимају одговорност за подизање деце.
Оне су принуђене да бирају између пословне каријере или мајчинства, пошто у Јужној Кореји радна недеља износи 52 сата.
Четири не је очајнички крик, с обзиром на то да је јужнокорејски председник започео свој мандат са намером да укине Министарство за равноправност.
Последице такозваног „наталног штрајка” су озбиљне за Јужну Кореју.
Три узастопне године она се позиционира као земља са најнижом стопом фертилитета у свету, са просеком од 0,78 деце.
Земља је у стању приправности јер се процењује да је у просеку потребно 2,1 дете да би се становништво одржало стабилно, а у 2020.у Јужној Кореји број умрлих премашио је број рођених. Феминистички покрети су се показали за сада веома ефикасни у земљи, постижући историјске прекретнице као што је, на пример, декриминализација абортуса 2021. године или почетак промене канона женске лепоте, наводи Ел Паис.
