Приближавањем овој китњастој барокној бомбоници са преко педесет музеја на 150.000 становника, појачава се зрачење културе, једнако као што се смањује кад се удаљавате од језгра старог града, нешто попут доплеровог ефекта чији је аутор Кристијан Доплер, математичар и физичар, рођен управо у Салцбургу. Други, а заправо први најпознатији рођени Салцбуржанин је Волфганг Амадеус Моцарт. Спомињем пуно име јер се у његовој родној музеј-кући водила расправа међу групом средњошколаца неке музичке школе, како се овај велики композитор и пијаниста заправо зове јер Моцарт је свима познато, Амадеус се звао филм, а ово Волфганг се некако заборавило.
Консензус није постигнут, али је једногласно закључено да је имао сувише кратке прсте за једног пијанисту, наиме Моцарт је био прилично низак и не толико леп као његова музика која данас не прожима само зидине Салцбурга него и домове љубитеља класике широм света. Прислушкивање других гостију музеја је обавезна активност јер тако стекнете неку нову перспективу и онда вам се догоди да на следећој дестинацији - Моцартовој резиденцији, на свакој слици посматрате његове прстиће и замишљате како тако кратки вешто изводе Малу ноћну музику или Турски марш. Причу о великом композитору можете комплетирати Моцартовом вечером с концертом у најстаријем ресторану у Европи, Свети Петар Стифтскелер.
Најлепше Моцартове композиције слушате уз оригиналну вечеру припремљену према рецептима из 18. века попут печених прса кастрираног петла „копуна“ на мусу од жалфије и тартуфа који се топи у устима као и свака трунка стреса или напетости у судару са интерактивним наступом два оперска певача у пратњи инструменталног ансамбла. Вече културе и забаве ће дуго живети у вашем сећању баш као и посета Салцбуршком позоришту лутака које је под заштитом Унеска и где се представе припремају с посвећеношћу која долази само из велике љубави.
Постоји програм за децу, али и за одрасле који ће свакако након пар тренутака магије лутака, специјалних ефеката и опере Чаробна фрула, заплакати попут детета под ударом лепоте. Није патетика јер пауза евидентно служи да се поправи маскара уз питки просеко и да се ужива у призору дупке пуне сале.
Музичком делу овог туристичког похода додајте и концерт „Оргуље у подне" у прелепој барокној катедрали у Салцбургу. Звуци допиру од четири мале и једне велике оргуље стратешки постављене усред цркве у којој је крштен велики Моцарт. Катедрала се налази на једном од бројних тргова који се лако могу обићи пешке, баш као и прелепи мостови изнад реке Салцах која се улива у Дунав. Управо с мостова се пружа један од најлепших погледа на тврђаву Хоенсалцбург на коју се можете успети пешке или жичаром која ће за вас савладати успон на планину Унтерсберг али и пружити изванредан поглед на град и нову прилику за селфи са Сацлбургом. Леп је Салцбург а бићете лепи и ви онако зајапурени, разбарушене косе на јаком планинском ветру. Након обиласка Тврђаве, одшетајте до Музеја модерне уметности који тренутно има импресивну и веома интерактивну поставку. Мој фаворит је пак други Mузеј модерне уметности који се налази у граду и где је била поставка посвећена женама уметницама, са провокативним питањем на једној табли „Зашто није било великих уметника међу женама?” Табла је преплављена жутим стикерима које су лепили посетиоци са исписаним именима признатих уметница из њихових земаља. Које бисте ви име написали?
Пријатни су ти благо шокантни скокови из старог у ново доба, баш као из сауне у лед. Ако вам пак не прија физичка активност, онда је за вас идеална hop-on-hop-off тура по Салцбургу где скачете само из и у аутобус да обиђете знаменитости или просто можете све да видите из удобности топлог и сувог возила јер у граду соли често зна да закиши те су кишобран и кабаница обавезни. Заправо ништа није обавезно али је много тога лепог што се може видети, од бескрајне листе музеја, преко шетње чаробним вртом Мирабелгартен где су снимљене неке од сцена филма „Моје песме, моји снови” или можда потпуно контрастна шетња гробљем Св. Петра које спада у најлепша гробља на свету јер има предивне дрвореде, украсе од кованог гвожђа и шарене цветне алеје и маузолеје.
Одлазак у продавницу народних ношњи и обичаја „Хеиматwерк“ нуди невероватно квалитетну традиционалну аустријску одећу с модерним освртом, али је и прилика да се упознате са радом Салцбуршке уметнице Хелге Гастл. Она је поводом долазећег Ускрса, осликавала јаја традиционалном техником штанцања. Иначе, њене слике града соли се могу наћи на већини магнета који су и даље најпопуларнији сувенир поред незаобилазних Моцарт кугли.
Али, вратимо се животу, скокнимо до „Хангара 7“, познатог места на аеродрому у власништву недавно преминулог господина Дитриха Матешића власника „Red Bulla“. Хангар крије добро очуване култне авионе и формуле, а може се видети и један из Титове колекције. Занимљива дестинација је и „Stiegls Brauwelt“, најстарија приватна пивара у Аустрији где имају изванредну туру са дегустацијом и један ресторан где се служе најукусније кобасице, знате оне што пуцају у устима. Гастрономски туризам је посебна тема јер је храна веома квалитетна, нама блиска, прилично приступачна, а порције заиста обилне. Осим кобасица и переца, прва на менију мора бити Салзбуршка шницла (слично као Бечка), потом све врсте кнедли, посебно са спанаћем или месом и никако не пропустите свињска ребра а ни шпецле са сиром.
Од десерта ту је сахер торта и неизоставне Моцарт кугле које се купују у оригиналној посластичарници у центру града и упаковане су у плавобелу фолију. Осим успомена и надахнућа, са собом можете понети и ово иће и пиће које ће уз бројне слике илити селфије са Салцбургом бити антистрес терапија и извор идеја за нове авантуре у граду соли.
фото и текст: Снежана Милановић
