Пас-робот је проходао методом првобитног посртања која се среће код животиња.
Истражујући начин на који животиње уче да ходају уз процес посртања, научници су дошли на идеју за експеримент који би показао да ли би и робот могао да савлада ходање по истом приципу као животиња у природи.
Направљен је четвороножни робот величине пса на коме су спровели одређена испитивања, све време паралелно испитујући овај феномен код животиња.
Посматрајући процес учења ходања код животиња, научници су закључили да се бебе животиње у великој мери ослањају на чврсте рефлексе кичмене мождине да би координирали контролу мишића и тетива, док им рефлекси контроле моторичких функција помажу да избегну пад и повреду током првих покушаја.
Један од истраживача који су покренули овај експеримент, др Феликс Руперт, рекао је да су на идеју дошли вођени радозналошћу како спотицање при учењу ходања утиче на животиње, пратећи овај процес код робота пса.
"Ако се животиња спотакне, да ли је то грешка? Не ако се једном деси, али ако се често спотиче, то нам даје меру колико добро робот хода", рекао је др Руперт.
Научници у објашњењу кажу да су дизајнирали алгоритам учења који ће функционисати као кичмена мождина и радити као оно што је познато као централни генератор узорка (ЦПГ).
Код људи и животиња, ЦПГ су мреже неурона у кичменој мождини које, без икаквог уноса из мозга, производе периодичне контракције мисића.
ЦПГ је симулиран на малом и лаганом рачунару који је контролисао кретање роботових ногу и био је постављен на роботу где иначе стоји глава пса.
Робот - који су истраживачи назвали Морти - дизајниран је са сензорима на ногама за мерење информација о његовом кретању.
Морти је "научио" да хода без претходног експлицитног „знања“ о дизајну ногу, моторима или опругама континуирано упоређујући очекиване податке (моделиране из виртуелне кичмене мождине) са подацима сензора док је покушавао да хода.
"ЦПГ лици на уграђену аутоматску интелигенцију за ходање коју природа пружа и коју смо пренели на робота. Компјутер производи сигнале који контролишу моторе ногу и робот у почетку хода и посрће", рекао је др Руперт.
Даљим праћењем долази се до тога да се подаци враћају од сензора до кичмене мождине где долази до упоређивања података сензора и ЦПГ-а, док алгоритам учења понашасње при ходању све док робот не научи да хода добро и без спотицања.
"Промена ЦПГ излаза уз одржавање рефлекса активним и праћење посрнућа робота је кључни део процеса учења", каже др Руперт.
Резултат експериметна је позитиван, у року од једног сата, Морти може да пређе са тетурања унаоколо као новорођенче до ходања, оптимизујучи своје обрасце кретања брже од животиње.
