Основан је скривен међу урушеним зградама новосадске Кинеске четврти, затим се преселио у простор иза Синагоге, док је мир и уточиште напокон пронашао у Милетићевој улици. Једна од дугогодишњих чланица Дома Б-612 Марина Иванчев каже за „Дневник” да је за пет година рада немогуће побројати све догађаје одржане у просторијама Дома.
Наша саговорница навела је да су се циљеви тог простора кроз године рада доста променили, али да на то не гледа с негативне стране.
– Тренутно тежимо опстанку и храњењу ентузијазма, који сви у себи имамо, за стварање нечег занимљивог и квалитетног на новосадској културној сцени, тако да останемо доследни својим вредностима и ставовима – казала је она. – Желимо да Дом Б-612 буде инклузивно место у којем, осим супер дружења, постоји и квалитетан програм. Добро расположење се одлично уклапа у креативност и стваралаштво.
Дугогодишња чланица Дома Б-612 вкаже да је актуелна пандемија доста утицала на рад те креативне утопије, али и да постоји озбиљно питање колико ће још моћи да остану у Милетићевој.
– Пре неколико месеци смо направили налог на платформи „Патреон” која служи за донације. Ми заузврат донаторима нудимо одређен садржај преко те платформе. Тренутно целу ту причу покушавамо да унапредимо да бисмо не само мотивисали људе да нам помогну већ и рекли једно велико хвала свима који то ураде – закључила је Марина Иванчев.
А. Бугарин
