У поређењу са претходне две године, буџет за јавно информисање увећан је за 17 милиона динара, истакла је Милошевићева, те додала да се све време водило рачуна о објективном, непристрасном и потпуном информисању грађана. За унапређење професионалних стандарда у 2022. години, пристигла је 31 пријава, а опредељених пет милиона динара подељено је међу 28 корисника. Друга конкурсна линија односила се на подршку осетљивим групама, то јест медијима који преносе информације на знаковном језику односно Брајевом писму, где је од пристиглих 27 пројеката одобрено 13, за шта је издвојено десет милиона, четири више него лане. У оквиру најобимнијег дела конкурса, а то је суфи-
нансирање производње медијских садржаја из области јавног информисања, за 152 пројекта намењено је 55 милиона динара, од тога 47,5 милиона за садржаје на српском језику и 7,5 милиона за оне на мањинским језицима.
– Спектар медијских садржаја ове конкурсне линије, по мишљењу стручне комисије, веома је широк – рекла је Драгана Милошевић и навела да теме обухватају, између осталог, пронаталитетну политику, унапређење родне равноправности, превенцију насиља у породици и међу вршњацима, спречавање дискриминације мањинских, социо-економских или на било који начин угрожених друштвених група, као и заштиту животне средине и бригу о здрављу људи.
Драгоцена средства за „Дневник”
Листу „Дневник” одобрена су три пројекта са којима су конкурисали: „Стогодишња села у Војводини”, „Од пољопривреде може да се живи” и „Туризам у Војводини”.
- Средства која ћемо добити од Покрајинског секретаријата су драгоцена, јер се штампани медији низ година суочавају са озбиљним проблемима на тржишту – додао је генерални директор Дневник Војводина преса Душан Влаовић. – Криза која је захватила Европу, па и свет, одразила се и на глобално тржиште хартије. Папир је са 480 стигао до 900 евра за једну тону, а отишли су горе и остали трошкови. „Дневник” има све расположиве ресурсе и не сумњам да ће редакција која је носилац пројеката свој посао реализовати бриљантно као и досад, те да ћемо оправдати новац који смо добили од државе.
У име Центра за едукацију „Сценовизија”, младог новосадског удружења које ускоро пуни две године постојања, уговор је примила Тара Рељић. Како каже, ово је први пут да добијају средства од Покрајинске владе.
– Наш циљ је културни, емоционални и креативни развој младих – објаснила је Тара Рељић. – Пројекат под називом „Слободно реци” подразумева рад на медијској писмености са средњошколцима из руралних мањих средина. На основу конкурса изабраћемо 30 полазника који имају склоност ка новинарству и писању. Они ће пратити предавања уживо и путем Зум апликације, што ће бити припрема за њихово даље школовање и прилика да преко нашег портала промовишу своје идеје, знања и теме које су младима занимљиве.
Зорица Митровић из Македонског удружења новинара „Мак инфо” у Панчеву потписница је уговора за два одобрена пројекта, од којих се један односи на објављивање биографија знаменитих Македонаца у Војводини, а други је намењен најмлађима и обухвата снимање и објављивање аудио бајки, прича и песама светских и домаћих књижевника на македонском језику, што ће олакшати образовни процес у местима где постоји предмет Македонски језик са елементима националне културе.
„Прозор у Русију”
Председница Друштва сународника и пријатеља Русије, регистрованог 2009, и чланица Националног савета руске националне мањине Маријана Младеновић признаје да би без ове подршке било који пројекат мањинских народа био тешко одржив.
– Радио-емисија „Прозор у Русију” једини је програм на овом језику. Кренули смо да га емитујемо на малој локалној станици у Беочину, а од 2016. на Трећем каналу РТВ-а. Наш шесточлани тим не бави се политичком информативом, већ преноси позитивне вести из света, те приче о томе како овде живимо и радимо. Посебни блокови посвећени су руској историји и језику, а проткани савременом музичком сценом, како бисмо привукли омладински сектор, који нам је веома битан. Када наша емисија изађе на РТВ-у, преко линка свим локалним радио-станицама дајемо могућност да емитују програм без надокнаде, а путем „микс клауда” га делимо по друштвеним мрежама и сајтовима. Такође, многе групе руских сународника и припадника руске националне мањине у Европи слушају интернет радио, а кад се све то сакупи, знам да смо доста праћени.
– Наше удружење постоји пет година, а већ четири конкуришемо и добијамо средства од ресорног покрајинског секретаријата, где имамо квалитетне партнере – додала је Зорица Митровић, задовољна суфинансијама, са којима, уз друге спонзоре, успевају да у потпуности реализују своје пројекте.
С. Милачић
