Упркос мишљењу да пријатељски сусрети немају резултатски значај, Стојковићеви изабраници јединствени су у оцени да је сваки нови изазов у десу са националним обележјима подједнако важан и вредан труда.
Једни ће рећи да је Стојковић својим ставом вратио култ репрезентације, како међу играче, тако и у српској фудбалској јавности, други ће нападачки стил који Стојковић форсира означити као магнет за поштоваоце фудбалских вредности, док ће трећи, вероватно и најбројнији препознати дух победника кога је Стојковић још као играч створио, а у улози селектора га оплеменио. Играчи селектору верују, селектор у њима види поуздане ослонце сопственој визији.
Победа на гостовању у Мађарској, макар исказана са само једним постигнутим голом, солидан је тем ељ веровању у снагу тимског духа и одличне атмосфере у свлачионици. О Влаховићу и његовим голгетерским способностима минулих недеља и месеци бруји Европа цела. Због повреде га нема у саставу. За њега, али и за утисак да овај тим може и без њега, одиграли су српски фудбалери у Будимпешти меч за још један корак ка спознаји о сопственој вредности, без обзира ко био у саставу.
Чекајући Влаховића отпутовали су у Копенхаген са жељом да победе, жељом претиоченом у намеру да наставе низ одличних резултата. Уколико у намери и не успеју, са великим процентом веоватноће знаћемо да су одиграли онако како бисмо сви желели да играју, дајући све од себе, по угледу на ток квалификација у групи А за Светско првенство.
Међу играчима који су отпутовали у Данску већима није била ни рођена када је југословенској репрезентацији забрањено учешће на Европском првенству у Шведској 1992. године, због незаконитих и у историји света незабележених санкција спорту и спортистима. У жреб завршнице Шампионата, уместо Југославије, тада је уврштена репрезентација Данске, као “срећни губитник”.
Куриозитет је у томе да су управо Данци тада освојили титулу европског шампиона. Нити су нам Данци тада штогод нажао учинили, нити им је ико икада нешто пребацио у том смеру. Међутим, мотив више Стојковићеви изабраници пронашли су у могућности да позитивним резултатом у Копенхагену барем подсете на непинципијелност фудбалског света пре тачно 30 година када је њиховим претходницима суђено без суда и без једног јединог спортског разлога да на терену оправдају епитете стечене две године раније на Светском првенству у Италији, где је екипу, до сјаја балканског фудбала и величанственог лоптања са Марадонином Агентином, преводио данашњи селектор Србије Драган Стојковић.
Л. Б-з.
