Следећи корак је да набаве пећ како би испекли скулптуре, фарбали и после поклањали и продавали.
- Волели би већу пећ како би ставили више предмета ођедном да се пеку, а не појединачно, што је прилично скупо, и када смо тражили предрачун за пећ стигао је на износ од 220.000 динара, што је за наше друштво превише, те смо аплицирали на конкурс министарства, међутим нисмо имали успеха - каже Јулијана Пап, оснивачица „Изиде”, и додаје да би у случају да добију пећ, запослили радника са инвалидитетом, који би помагао око употребе пећи, и на тај начин и он приходовао, да не буде на терету државе.
Велики издатак за ово друштво су путни трошкови, јер „Изида” све кориснике вози од њихових кућа до просторија где бораве, уче и друже се. Корисници су из Малог Иђоша, Ловћенца и Фекетића, па комби дневно пређе више од 50 километара. Озим за гориво, велики су издаци за ангажовање стручног кадра - психолога, дефектолога, стручних радника, потврђује нам Јулијана. Организован превоз је неопходан услов да би „Изида” могла да лиценцира услуге дневног боравка за особе са сметњама. Излети су нешто у чему корисници дневног боравка највише уживају, јер тада излазе из устаљене шеме и сусрећу се са другарима из осталих општина.
- Мене посебно испуњава радост на њиховим лицима при сусрету колико уживају у дружењу, али и како размењују искуства - каже Јулијана и додаје да се последње дружење одиграло пред Нову годину у Суботици, где су дошла деца из Аде, Кањиже, и других места, где је било више од стотину младих и да је таква подршка и дружење од изузетног значаја.
Посетили су тада седиште Реформаторске цркве, где су их угостили ручком, у ком су сви уживали. Правило је да се након ручка игра томбола, и да свако понесе нешто, те се деле поклони, чему се сви радују.
М. Стакић
Фото: Ј. Ивановић
Пројекат „Пером и објективом кроз Мали Иђош” реализовао је „Дневник”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове Општине, која суфинансира пројекат.
