"Очекујем да и данашњи дан протекне у најбољем реду, завршни тест је заказан за 21. 22. и 23. јун. Желим само да деца буду релаксирана, да родитељи не буду под тензијом, да се припреме и да пробни тест искористе да сагледају на ком су нивоу знања, да наставе да до завршног теста са наставницима унапређују знање", рекао је Ружић Тањугу.
Постоји широк спектар могућности и извора захваљући којима ђаци могу да савладају задатке било да су то вежбаонице, припремни часови у самим школама, рекао је Ружић и додао да и не треба говорити о збиркама задатака које се традиционално објављују око Светог Саве.
"Имамо сасвим довољно времена за сва та фина подешаваја, да деца све оно што нису у потпуности савладала савладају и да на завршеном тесту бриљирају и да се упишу у жељене школе", навео је министар након што је ђацима школе коју је и сам завршио, пожелео успешан рад на тесту из српског језика и књижевности/матерњег језика.
Ружић је подсетио да још од 2011. године у Србији постоји завршни тест на крају осмогодишњег школовања, као и пробни тест.
Оценио је да је јучерашњи тест из математике протекао у оквирима очекиваног.
"Пробни тест је драгоцен, видећемо након завршеног пробног теста колико су деца задовољна, јер су нам она најважнија", рекао је министар и подсетио да завршни тест има сертификациону компоненту - потврђује ниво стеченог знања током осмогодишњег школовања.
Према његовим речима, има и квалификациону или селекциону компоненту јер омогућава и опредељује ђаке спрам листе жеља али и бодова освојених на завршном тесту у јуну, у коју ће се средњу стручну школу или гимназију или неку уметничку школу уписати.
Уз то, како је подсетио тест има и евалуациону компоненту у "смислу повратног дејства повратне спреге" - спознаје како наш основни ниво образовања функционише и да ли је потребно још више унапредити неке сегменте.
"Ова генерација први пут има шансу и прилику да изабере један од пет предмета који су некада били део комбинованог теста, био да се ради о биологији, хемији, физици, историји и географији", поновио је министар и додао да су анализе показале да је највећа заинтересованост била за биологију скоро 40 одсто, а најмања је за физику осам одсто.
На питање колико је праведније то што полажу један испит из изборног предмета, казао је да су у доношењу те одлуке биле консултоване надлежне институције.
"Дошли смо до закључка да је ово био искорак даље да омогућимо деци која завршавају основни ниво образовања, а зрела су довољно да се определе који им је од тих пет предмета им јесу у фокусу и да ми олакшамо зарад неке даље орјентације у школовању и каријерном опредељивању", рекао је Ружић и наглсио да то не само да је то правичније, праведније већ је и логичније и ефективније у погледу њихових даљих животних опредељења.
