Познато је и да гас у нашу земљу стиже само из једног правца, Мађарске, да се решења за друге правце допремања гаса траже – а говорило се о неколико пројеката. Иако ниједан није реализован, извесно је да о новим правцима снабдевања гасом размишљају и друге земље у региону па је тако министар енергетике Александар Антић недавно разговарао с грчким и бугарским колегама о пројекту ЛНГ терминала за утечњени природни гас у Александрополису, и том приликом рекао да је потребно сагледати економске параметре, односно финансијску оправданост и то колики би значај такав потез имао за повећање сигурности снабдевања гасом, односно енергетску безбедност.
Дакле, Србија је добила понуду да се прикључи пројекту израдње ЛНГ терминала у Грчкој, али је то, за сада, само идеја, а да би он стигао до наше земље, потебно је изградити и гасовод. Зато није наодмет упитати се да ли се укључити у такве и сличне пројекте или ЛНГ терминале градити на Дунаву, на шта су се већ одлучиле неке земље.
По речима председника Скупштине Уружења за гас Србије Војислава Вулетића, наравно да би било добро да се ЛНГ терминал направи у Србији, али је најважније питање да ли постоји испоручилац гаса. Он истиче да би било добро и да Србија има други правац снабдевања гасом.
– Где год да се ЛНГ терминал направи, проблем је у томе што тог гаса нема, капацитети су веома мали и нема испоручилаца који би могли гарантовати испоруку – каже Вулетић. – Уз то, ограничавајући фактор је и цена јер су, рецимо, у Пољској и Литванији ЛНГ плаћали и до 30 одсто више него што кошта руски гас на европском тржишту.
Уредница интернет часописа „Балканмагазин” Јелица Путниковић каже да су речни терминали у Србији, нажалост, за сада само у сфери најава, али и да се поставља питање зашто Србија не покуша да гради ЛНГ терминал на Дунаву?.
– Питање је да ли су Руси и даље заинтересовани, иако би било логично да јесу јер и „Гаспром” је отпочео градњу својих ЛНГ терминала, а реално је очекивати и да планира где ће ЛНГ пласирати – каже Јелица Путниковић. – Дунавом би гас могао стизати не само до Панчева, где је, по неким најавама, предвиђен не само терминал већ и гасна термоелектрана-топлана, коју једна од „Гаспромових” ћерки-фирми планира да гради у партнерству с „Нафтном индустријом Србије”, већ и даље. Наиме, тај гас би се могао транспортовати и гасном мрежом Србије.
Д. Млађеновић
Шта се нуди?
Грчка је понудила Србији да учествује у изградњи и буде власник дела будућег терминала за утечњени природни гас у Александрополису. Гас би стизао бродовима, а потом би из Комотинија у Грчкој кретале цеви до Старе Загоре у Бугарској, а одатле до Димитровграда и даље до Ниша у нашој земљи.
Србија би могла повући бесповратна ЕУ средстава јер се тај пројект подудара са закључцима Европског пројекта о заједничким интересима, што је један од приоритета развоја енергетског инфраструктурног пројекта ЕУ који је већ раније усаглашен с Грчком и Бугарском.
