Због тога, кажу у Ефективи, покренули су додатно још неколико десетина нових тужби по основу наплате трошкова који нису били јасно објашњени пре потписивања уговора грађана са банкама. Од Народне банке Србије, кажу, очекују да реагује.
"Покренуто је додатно још неколико десетина нових тужби. Очекујемо нове пресуде по том основу, па самим тим и нову серију тужби. Наравно, осим ако НБС и банке не предузму нешто и обештете грађане", кажу у Ефективи.
Што се трошкова тиче, кажу они, највише жалби у последње време, имају због тога што поједине банке наплаћују накнаду за обраду кредита, за праћење кредита и накнаду за превремну отплату.
"Остали трошкови су слање опомена у случају доцње, незаконите затезне камате и много тога још, набрајају у Удружењу.
Банкарски сектор у Србији прошле године је имао рекордну добит од провизија и накнада и по том су основу зарадили више од 25,9 милијарди динара.
Центар НБС, који прима притужбе грађана на рад банака, је од почетка прошле године до маја ове, примио 56 жалби које се односе на наплату накнада од стране банака. Укупно, за цео наведени период било је 1.045 различитих притужби, кажу за Танјуг у НБС.
"Притужбе се углавном односе на обрачун и висину накнада које банке наплаћују за одржавање текућих рачуна, приликом превремене отплате кредита, за издавање потврда о отплаћеним кредитима, коришћење платних картица, односно, подизање готовине на банкомату друге банке, као и на дужину поступка за одобравање кредита", кажу у НБС.
У НБС истичу да "имајући у виду важећу регулативу, не постоје ''скривени трошкови'', јер је Законом о заштити корисника финансијских услуга прописана обавеза банкама да кориснике још у фази понуде информишу о свим обавезама за корисника о коришћењу конкретног производа или услуге".
Они кажу да се у понуди банака мора јасно навести да ли су ти трошкови фиксни или променљиви, а ако су променљиви, периоди у којима ће се мењати и начин измене.
У Ефективи објашњавају да се, на пример, трошкови обраде кредита крећу од 0,5 до 3 одсто, трошкови праћења кредита су око 0,15 одсто годишње или 0,1 одсто квартално, а за превремену отплату кредита накнада иде и до 5 одсто зависно од банке или периода отплате кредита.
"Трошкови су различити и крећу се од око 200 динара месечно за одржавање рачуна, провизије за плаћање рачуна пре банке од око 500 динара месечно, па до плаћања износа чланарине за коришћења кредитне картице од око 100 динара месечно", наводе у Ефективи.
Поред тих трошкова, према подацима који се могу наћи на сајтовима банака, ценовник од банке до банке је различит, па се тако, одржавање текућег рачуна креће 125 до 400 динара, издавање чекова иде од 10 до 30 динара по чеку, замена картице на захтев корисника од 200 до 1.500 динара.
У Ефективи наводе, на пример, да када клијент узме кредит од хиљаду евра банка му одмах одбије 20 евра за обраду позајмице и исплаћује му на руке 980 евра.
Међутим, кажу они, камату му ипак, рачуна на свих 1.000 евра. Тиме, кажу, клијент је оштећен по два основа.
Први, што му је банка узела 20 евра на име провизије, а други, објашњавају они, што му и на тај износ наплаћује камату иако је реч о новцу који није добио.
На списку онога што се наплаћује је и издавање картице по хитном поступку које кошта око 1.500 динара, трошкови блокирања картице од 300 до 3.000 динара, слање опомене 200 до 600 динара, издавање меница 50 динара, пуштање кредита у оптицај до 3 одсто, упит стања на банкомату 15 до 20 динара.
СМС провера стања на рачуну је око 10 динара за поруку, захтев за издавање новог ПИН-а је од 200 до 600, пренос новца за купљену некретнину 1.500 до 8.000 динара, трошкови обраде неоснованих рекламација од 1.000 до 2.500 динара.
Банке су тако, недавно, почеле да наплаћују и лежарину на издате чекове који нису прошли, поред тога што и сваки тај папир мора посебно да се плати од 30 до 100 динара.
Банке, иначе, у складу са својом пословном политиком имају право по закону да утврђују врсте накнада у општим условима пословања банке, а њихову висину утврђују на основу усвајања својих интерних аката.
