За малишане опасан и физички и психички терет

Иако је свима добро познато да малишани не треба да раде, слика стварности често је другачија. Различите околности разлози су зашто деца, уместо да буду деца, раде – услови живота, губитак старатеља/родитеља, занемаривање у породици...
berba
Фото: Dnevnik.rs

Зато се на градским улицама може видети много сасвим мале деце који проводе дане перући шофершајбне или радећи неки други посао, док у сеоским срединама малолетна деца обављају веома опасне и, за њихове године и снагу, тешке послове.

Да би се спречила злоупотреба најмлађих, Влада Србија донела је Уредбу о пословима које деца не смеју да раде, а по речима министра за рад Александара Вулина, деца у Србији најчешће раде у пољопривреди. Он је указао на то да често малишани нису ни свесни тога да су злоупотребљени, али да се не сме и не може допустити да се та пракса настави, те да је злоупотреба дечјег рада честа у породици, где дете нема никакву свест о томе да је злоупотребљено на било који начин.

Наравно, није сваки дечји рад и злоупотреба дечјег рада. Сасвим је сигурно да родитељи или старатељи у већини случајева неће оптеретити дете послом које оно не може да обавља због година, снаге и опасности. Да би се отклониле недоумице о томе које послове деца не смеју да раде, Уредбом су они прецизно пописани.

15 година прва граница за рад и терет

У Министарству рада истичу да су то послови при којима се обавља опасан рад, вероватно штетан по здравље, безбедност или морал деце, који их излаже штетностима или се обавља у оквиру опасних околности или делатности опасних за децу. Уредба се односи на сву децу млађу од 18 година, а с обзиром на телесни и духовни развој деце млађе од 15 година, између осталих, посебно су наглашене и додатне опасне делатности да би се обезбедила њихова заштита. Уз то, Уредбом се обезбеђује заштита деце у формалном и неформалном раду, у породичном домаћинству, односно пољопривредном домаћинству и на стручном оспособљавању.

Списак послова које деца не смеју да раде је прилично дугачак па није лоше добро га прочитати да се не би десило да родитељи, не знајући, сопствено дете изложе опасности. Тако деца не могу радити када су неповољни климатски или микроклиматски фактори – висока или ниска температура, висока влажност, не смеју бити изложена тешки психичким и/или физички напорима, па је прописано да деца старија од 15 година ођедном могу да подигну терет до десет килограма, а деца млађа од 15 година до седам килограма. Деца не смеју бити изложена високом нивоу нејонизујућег зрачења (ултравиолетног и инфрацрвеног изнад граничних вредности), ниову буке вишим од 85 децибела, а не смеју радити ни у ситуацији када вибрације могу довести до оштећења здравља. Уз то, деца не смеју бити изложена дуванском диму.

85 децибела граница дозвољене буке

Осим тога, малишани не могу радити на пословима у којима постоје опасне околности за децу, а млађи од 15 година не могу радити ван места пребивалишта. Тако деца не смеју да раде испод

земље, у рудницима, као ни прековремено, али ни на саобраћајницама, у скученим просторима, на висини или у дубини, на опасним машинама, уређајима и оштрим предметима, у нефизиолошком положају тела – дуготрајно стајање, клечање или у повијеном положају.

Д. Млађеновић

Изузетак – рад на пракси

Из Министарства рада указују на то да постоји и изузетак у Уредби, али у ограниченом обиму, и односи се на стручно образовање деце. Наиме, ученици средњих стручних школа који у оквиру наставе имају праксу, могу бити изложени појединим штетностима и околностима, али максимално трећину, односно петину месечног времена предвиђеног за рад одраслих.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести