Има оних који се, сасвим сигурно, радују повратку у школу, стицању нових знања и дружењу са пријатељима у учионицама, али је, верујемо, више оних који би волели да одспавају још који дан или недељу дуже.
Не само због тога што су изашли из „радне” рутине, већ и због мењања навика, беспослице и уживања, деца повратак у школске клупе могу да доживе прилично стресно. Међутим, већи проблем је, сматра професорка разредне наставе Славица Бијелић, запослена као учитељица у основној школи „Боса Милићевић” у Новом Жеднику код Суботице, што се изгубила воља за повратком у школу.
– Деца уживају у кругу породице у празничној атмосфери и мислим да то није добар период за зимски распуст јер просветни радници из Војводине одувек траже да деца одлазе на зимски распуст после свих празника, као што је то у осталом делу Србије. Деци је сувише лепо током празника, ушушкани су у породичну атмосферу, па тај период не доживљавају као распуст. Лакши би им био повратак после неколико празничних дана, а да онда на зимски распуст одлазе нешто касније. Због тога се теже и враћају у школске клупе, али то осећање не траје дуго, па, уколико се са децом, разговара и поступно их враћамо обавезама, брзо се опет адаптирају јер ипак је осећај заједништва нешто без чега не могу и жеља за игром и дружењем је јача од свега – каже учитељица Славица Бијелић и додаје да су деца социјална бића која уживају у друштву вршњака и лакше од одраслих прихватају повратак обавезама.
Доживљај за препричавање!
Мени је важније да се деца у школске клупе враћају са осмехом, да видим на њима да су се зажелели школске атмосфере, мене и другара. С доста стрпљења саслушам све њихове доживљаје, јер деца увек имају потребу да причају у школи о својим успоменама. Зато је важно и да током зимског распуста, осим што ће радити на радним навикама са децом, не забораве и да им приреде узбудљиве доживљаје које ће једва чекати да испричају, што, такође, може бити добар подстицај за враћање воље повратку у школске клупе, рекла је за наш лист учитељица Славица Бијелић.
Како даље објашњава, нека деца при повратку са распуста, имају проблема са одсуством пажње, поспаношћу, заборављањем основних навика попут распремања својих ствари, али и са доношењем опреме према распореду часова, и, посебно, са правилима понашања која важе у учионици.
– Најмлађи веома лако и брзо забораве установљена правила кућног реда, али доста разговарамо о томе, па их лако вратим поштовању свега што су научили у школи пре зимског распуста – каже Славица. – Саветујем родитељима да неколико дана пре повратка у школу децу враћају здравом режиму живота, који, између осталог, подразумева и ранији одлазак на спавање. Иако сам свесна, и на том пољу немоћна, да деца у најранијем узрасту користе интернет и друштвене мреже за разоноду, родитељи би требало да им ограниче време коришћења телефона, таблета или рачунара како би им се пажња и концентрација постепено враћала. Такође, било би добро када би нешто од ваннаставних активности, у којима деца иначе уживају, попут гледања цртаног филма, спорта или нечег сличног, уврсте у рутину током првих неколико дана, како би дете било што радосније у овом периоду.
Наша саговорница тврди да су родитељи исувише окупирани припремама за празнике, па најчешће са децом не стижу да раде. Међутим, како наводи, требало би да пронађу време и, посебно са децом млађег узраста, свакодневно вежбају читање и писање како би се избегло заборављање наученог.
– Није тешко децу анимирати, чак и уз мноштво обавеза које ми одрасли имамо, уз понеку занимљиву бајку, песму или причу, које воле и уз игру лако ће обновити школску градиво. Не треба то да буде школска литература, читанка или лектира, већ родитељи могу да им из кућне библиотеке одвоје неку забавну литературу у складу са њиховим годинама, коју ће задовољством читати и препричавати њихов садржај. Наравно, било би добро када би нашли времена да са децом и разговарају о томе што су прочитали и из тога извлачили неке поруке – каже Славица Бијелић. – Када се врате у школске клупе ми просветни радници морамо их постепено уводити радним обавезама. Вишедеценијско искуство говори ми да деци не прија нагли прекид безбрижних дана зато их морамо полако кроз игру и дружење вратити ономе на шта су навикли. Нажалост, план и програм не даје, посебно код старије деце, много простора за одлагање обавеза, док ми учитељи то ипак можемо да учинимо са млађом децом. Старији брже морају да почну са учењем и припремом садржаја по плану и програму, па се, неретко, по повратку са распуста плаше очекивања родитеља, али и наставника.
Владимир Бијелић
