КОМШИЈА КОМШИЈУ НЕ ПОЗНАЈЕ! Ова породица се вратила у Србију: Немојте да једете конзерве само да бисте рекли да живите у Паризу

Ч.Т. је пре шест година одлучио да дође у Француску како би покушао да својој породици приушти лепши живот. И успео је. Снашао се, вредно радио, па је после две године успео да доведе супругу Ј.Т. и њиховог малог сина.

Дани су пролазили, супруга је остала трудна, родила се ћерка. Ипак како је време пролазило, тако су схватили да новац не чини срећу. Потребан је, како кажу али су важније неке друге ствари.

За портал "Сви Срби у Паризу" супружници су отворили душу (имена позната редакцији).

Ј.Т. је говорила о одлуци за повратак из Француске у Србију.

Када се родила идеја за дефинитивно пресељење у Србију?

- Идеја се родила кад сам увидела да бих и у Србији имала исте приходе као и у Француској. Из разлога што су кирије и даџбине прескупе а у својој земљи наравно не плаћам кирију и комуналије су доста повољније. Тако да кад се све то сабере и одузме изађе на исто. С тим што сам овде међу својима у својој земљи, деца се играју у свом великом дворишту имају бабе и деде самим тим је и по том питању мени лакше.

Шта је било оно што вас је можда највише одвраћало да то учините?

- Највише ме одвраћало то да су ми људи причали о деци, о школи нек заврше ту школу, страна школа пуно значи за њихово боље сутра и тако то… Што се тога тиче сматрам да и наша школа доста вреди и да будућност и те како може да буде блистава кад се заврши факултет у Србији. Лично имам пример у својој породици.

А шта је оно што вас је највише мотивисало да се усудите на тај корак?

- Највећу мотивацију добила сам кад сам видела незадовољство у очима своје деце. Њима је на неки начин било ускраћено детињство. Одрастали су под туђим кровом без дворишта без бабе, деде, тетке… Морали су да се суздржавају да им објашњавам зашто не сме да се скаче, да буду бучни, да износе играчке у двориште, морало је на све да се пази.

Како су деца реаговала?

- Деца су пресрећна. Напредовали су доста. Напокон бака и дека, велика кућа, двориште, наше комшије, сви причају наш језик, ником не смета граја деце, слобода где год да пођемо, нема оно ‘не смемо на ту страну не смемо у тај кварт’, поготову кад се смркне. Не, ми овде излазимо и ноћу и на коју год страну пођемо, идемо опуштено.

Са каквим сте се потешкоћама суочили у почетку?

- Потешкоћа нисмо ни имали знајући да смо се вратили кући где нам је све више мање познато. Дочекали су нас родбина и пријатељи који су били веома срећни што смо се вратили.

pic.twitter.com/Yub2XFCRHy
— Панчевац (@panredakcija) Децембер 4, 2023

Колико је тешко пронаћи посао у Србији и уклопити децу у школски систем?

- Никакав проблем наћи посао у Србији. Моја породица не оскудева баш ни у чему, посао је нормалан, плата је пристојна редовна, стаж иде, социјално осигурање преко фирме, одмори, боловања све чисто, лепо без рупа у закону. Деца су се брзо прилагодила и као што рекох много им се више свиђа наш систем и доста су срећнији.

Шта је оно што сте однели из Францусе а што вам користи у Србији?

- Однела сам са собом негативну енергију од људи, однела сам оно од чега се нормалан човек прибојава. А то је та удаљеност од људи. Комшија комшију не познаје, немаш са ким кафу попити, душу немаш пред ким да отвориш. Трче посао, кућа, журба, цео живот нема севапа, нема да се окупимо печемо прасе, дружимо се. Па тамо кад неко слави рођендан да није окићено помислила бих да је парастос а не славље. Е, ја се од тога још опорављам.

Највеће предности живота у Србији у односу на живот у Француској.

- Па предност је та што су могућности за све веће јер си на своме, имаш сва права у својој држави јер ниси странац наравно. По питању свега мислим и овде шта год да се деси увек код куће међу својима можеш пронаћи излаз а ту под киријом или под кредитом не дај Боже нечега, тешко да можеш да се извучеш.

Колико вам Француска недостаје знајући да сте последњих година овде живели?

- Недостаје ми само лепота града. Волим Париз, ту сам родила моју ћеркицу, то ме веже за тај град.

Порука и савет за све наше људе на Западу који размишљају о дефинитивном повратку у Србију.

- Драги људи немојте да трпите ишта и да једете конзерве да бисте преживели, да би други рекли ‘Браво, живиш у Паризу’. Ако имате где и ако имате своју кућу, своје парче земље, дођите и радите у својој земљи, бићете испуњенији, имаћете фамилију, пријатеље, посао, плату и комад мира који ништа и нико не може да вам замени и одузме!

kurir.rs& /Сви Срби у Паризу