КРАЉ КАКТУСА, МИЛОЈЕ ПОТОЧАНИН ИЗ КАЛУЂЕРОВА: ”Љубав на први убод”; Ако им не тепаш, угину преко ноћи (ФОТО, ВИДЕО)
Обично се за особу која је пропутовала свет каже да га држи на длану, премда се исто може рећи и за Милоја Милета Поточанина из Калуђерова који у својој „скромној” колекцији има око 1.500 врста кактуса, односно све знане са наше нам планете.
Како тврди, то је била дечачка љубав на „први убод”, коју је у једном тренутку занемарио, али јој се верно вратио пре две деценије када је тај свој хоби поново оживео и са њим се у потпуности саживео.
– Сваки кактус се грана и ја из сваке гране имам понеки примерак, па тако су неки из Америке, Мексика, Индије, Јапана, Африке – наводи наш саговорник док се пажљиво шеткамо међ’ кактусима у стакленику од свега двадесетак квадрата.
И од самог уласка почиње лекција о овим, како Миле напомиње, полуживим бићима...
– Редовно им тепам и разговарам са њима! Кад бисте кактус ставили под микроскоп, видели бисте да има шкрге као риба, а оне се подижу кад им причаш, слушају те. Кактуси зато спадају у полужива бића, све чују и разумеју шта им се говори. Веома воле да им се тепа и умеју да, кад их не волиш, угину преко ноћи! Ако их малтретираш, ниподаштаваш, јако се разочарају и угину – прича нам домаћин, спроводећи нас кроз свет кактуса као дете кроз продавницу слаткиша.
Што и није много далеко од истине, будући да смо приликом посете окусили црвенкасте плодове, илити семена, који се зову смоквице и имају укус као киви.
– У колекцији имам и најотровнији кактус на свету, који иначе једу припадници једног афричког племена. Овде је и пејотл који Индијанци користе као храну за халуцинацију, то је најчистија дрога на свету. Када бисте га зарезали, избацио би смолу коју жваћете и упаднете у транс – напомиње Миле, као да и даље прича о некој посластици доступној на рафовима радње.
Међу овим „меснатим” драгуљима налази се и ариокарпус, кактус који слови за најскупљи и најлепши, и такође спада у дроге, а вуче корене из Мексика.
– Овде је и Исусов венац, односно еуфорбија, премда није класичан кактус – вели Милоје, мазећи сваку биљку коју дотакне и не дајући нам знак да га је нека можда и убола, а сигурно да јесте. – Имам и плишани кактус који има око 20 година, као и такозвану старчеву браду, слободно помази, неће ти ништа.
И док с максималним опрезом прилазимо сваком величанству, Миле нам узима руку и дословце ставља на кактусе, уверавајући нас да се ништа лоше неће десити. Истина, и није.
– Неким кактусима цветови миришу као зумбули, неки цветају тек после 20-30 година, можда ћу и доживети да их видим, док је пустињска ружа прелепа кад се обуче у своје цвеће. Најомиљенији ми је астрофитум, он ми је ту међу првима, има двадесетак година – каже Поточанин, додајући да се ипак определио за кактусе јер су много једноставнији за одржавање од осталог биља, будући да су у стању мировања од новембра до фебруара и током јула и августа, док пажњу траже осталих месеци, заливајући их на сваких десетак дана.
Ипак, да би наведени рецепт давао ефекта, о кактусу се мора знати још доста тога, рецимо да је његов састав као антифриз, али су зато жиле на удару и оне смрзавају. Ако се врхови биљке пак смрзну, не треба драмити јер ће се обновити, и за крај најнеобичније сазнање је да проблеме с кореном решава цимет који се поспе на земљу и на њу стави одсечени део кактуса!
Леа Радловачки