Поред тога, становништво је све старије, што такође утиче на повећан број ових обољења, те статистика каже како сваки десети становник наше земље има неку болест коштано-зглобног система.
Колико су честе ове тегобе можда најбоље говоре подаци Клинике за ортодепску хирургију и трауматологију Клиничког центра Војводине чији лекари свакога дана само у Поликлиници имају бар по 200 заказаних пацијената, поред оних који долазе као хитни случајеви.
" Ове тегобе су честе и сигурно их има бар сваки десети човек. Све је више саобраћајних трауматизама, али и повреда које настају у различитим ситуацијама свакодневног живота. Такође, савремени начин живота који подразумева да се много времена проводи седећи, доприноси настанку деформитета, највише кичменог стуба. Недостатак физичке активности доводи и до атрофије мишића, који су у корелацији са коштаним системом, те и он страда", каже хирург Клинике за ортопедију примаријус доцент др Ивица Лалић.
Када је реч о деформитетима, пацијенти су углавном старији, односно они који имају више од 55 година и ту се граница тек мало помера ка млађем добу. Ови болесници имају артрозе, дегенеративна обољења и то највише колена и кука, а код жена долази до остеопорозе због хормонског дисбаланса након менопаузе, те су оне и чешћи пацијенти. Др Лалић истиче да су фактори ризика за настанак ових болести и пушење, као и алкохолизам, затим узимање кортикостероида, уз генетске предиспозиције.
Клиника за ортопедску хирургију и трауматологију прошле године почела је да примењује третман матичним ћелијама. Др Лалић објашњава да имају сетове којима из тела пацијента извлаче и прерађују матичне ћелије, те их враћају у тело. Прошле године су добили 160 ових сетова, а сада је у току набавка нових. Све се уради у једном дану, у једном акту, а ова мала хируршка интервенција се ради у локалној анестезији и траје од 20 до 25 минута.
"Уколико се тегобе открију у почетној фази, односно ако се пацијент јави на време, постоји више метода лечења, од физикалних процедура, до употребе препарата, као што је убризгавање хијалуронске киселине ињекцијом директно у оболели зглоб, а на крају је примена матичних ћелија. Приликом ових метода долази до обнављања хрскавице и резултати су изузетно добри, када се метода примени на време, односно у почетном стадијуму болести", наводи др Лалић и додаје како ови третмани могу да одложе операцију и до десет година, људи имају мање тегоба, мање болова, покретљивији су, а и психички бољитак је присутан.
Када су тегобе у поодмаклој фази, односно ако претходни третмани не дају жељени резултат, пацијенти се упућују на операцију и тада им се уграђују тоталне протезе кукова или колена. То су све пацијенти који су старији од 55 година. Када на операцију због ових промена долази млађи људи, онда је у питању асептична некроза бутне кости која је генетски условљена, као и урођено ишчашење кукова које је можда и лечено у млађем добу, те модификације овог обољења.
Током прошле године ортопеди су у Поликлиници прегледали 32.079 пацијената, у Клиници је болнички лечено 2.753 пацијената, а њих 2.355 је оперисано. Ове године, до краја августа, у Поликлиници је прегледано 20.354 пацијента, болнички је лечено њих 2.087, а оперисане су 1.083 особе.
"Опоравак почиње одмах након операције и већ после једног дана почињу активности и постоперативни опоравак уз помоћ физиотерапеута. Код уградње цементних протеза, пацијент се првог дана ослања на ноге", казао је др Лалић и додао како се на Клиници већ 15 година раде и реконструктивни захвати на најтежимслучајевима деформитета коштано-зглобног система по Илизарову, што је чувена руска метода.
Љ. Петровић
