Никица се на избору, како се данас зна, нашла потпуно случајно - женски недељник "Базар" преузео је на своје леђа избор за Мис Југославије, а како главна уредница није била задовољна пријављеним кандидаткињама, решила је да сама крене у потрагу за анонимним лепотицама.
У својој потрази набасала је на Никицу Мариновић, тада још увек малолетну средњошколку, па је имала тежак задатак да наговори њене конзервативне родитеље да је пусте да покаже своју лепоту читавој Југославији. И сама Никица била је стидљива, па се дуго двоумила око тога треба ли да се појави у дводелном купаћем костиму, а попустила је тек када су је притисли тадашњи власници лиценце за Мис света.
У Лондону су је дочекали попут богиње - била је прва мисица из земаља социјалистичког блока и пријатно изненађење. Сви су очекивали жену грубе спољашњости, можда чак и мушкобањасту, а Никица је била отелотворење даме и анђеоски лепа.
И данас су запамћене спекулације да јој је титула најлепше измакла само зато што је дошла из комунистичке земље, а наводно је публика са очигледним негодовањем дочекала одлуку да Никица није победница. Наводно је чак и тадашња победница, Индијка Реита Фарија Павел, била уверена да ће Дубровчанка победити, као и све друге такмичарке - које су такође биле очаране њеном лепотом
Након што је освојила планету својом лепотом, Никица се преселила у Београд. Занимљиво је да је одбила славног режисера Роберта Роселинија који јој је нудио улогу у свом филму, но она је сматрала да није спремна за сурову холивудску индустрију.
У српској престоници ова млада дама заљубила се у књижевника и режисера Вука Вуча, а ова љубав крунисана је браком и рођењем сина Ђорђа. Ипак, после мање од пет година уследио је развода, али овој фаталној жени удварача никада није мањкало... Тако се убрзо у њеном животу појавио и чувени режисер Здравко Шотра, ком је такође изговорила судбоносно да, а пар је добио сина Марка. Овај брак, такође, није опстао - крах је уследио 1980. године.
"Нисам се ја прво заљубио у прву пратиљу Мисс света, па је звао на снимање – заљубио сам се на снимању. Околина је на мене била љубоморна због Никице. Свашта су ми говорили. Тешко је, наиме, очувати интиму уметничког брака, и они малобројни који су успели, значи да су ти људи имали довољно памети. Ја је нисам имао и због тога ми је јако жао", рекао је Шотра својевремно.
Након два развода, Никица се повукла из јавног живота и посветила се свом бизнису - имала је мали бутик у Кнез Михаиловој који је био врло популаран, многи су долазили само да би њу видели. Њено име се све ређе помињало, а у једном моменту јој се дословце изгубио сваки траг и провејавале су тужна говоркања попут оног да је у тешкој депресији, да често посећује психијатра, те да је остала без новца... Наводно је живела врло усамљенички и прекинула је све контакте чак и са најближим пријатељима, а они који су ипак остали уз њу тврдили су да је била врло несрећна и да јој је ужасно недостајао Дубровник, посебно у ратно време.
Да је то заиста истина сведочи и једна од њених последњих колумни објављених у магазину "Време", коју је посветила свом родном граду, а можда о томе како се осећала најбоље говори реченица "Живети и чезнути за Дубровником, то сам ја!".
У новембру 2008. Никица је решила да стане на пут својој агонији - попила је смртоносну дозу таблета за спавање, а иза себе није оставила никакво опроштајно писмо нити поруку. Имала је 61 годину.
zena.blic.rs
