Брахитерапија је унутрашње зрачење, које се спроводи тако што се апликатор постави у телесне шупљине, а радиоактивни изотоп иде од апарата у апликатор, односно директно у тело пацијента. Начелница Одељења радијационе онкологије у Институту др Оливера Иванов каже како постоји пет врста брахитерапије, те се код неких апликатор поставља у тело, а код других се кроз тумор пласирају шупље игле, односно катетери и кроз њих иде извор зрачења у тело пацијента. Процедура није болна, али се у неким ситуацијама ради у општој анестезији.
Брахитерапија може да се примењује пре или после операције, али и као самосталан третман, у случајевима када болест није узнапредовала. Годишње овом методом лечимо око 350 пацијената, а захваљујући Покрајинској влади набавили смо софтвер помоћу којег брахитерапија може да се планира на це-теу или магнетној резонанци, објашњава др Иванов и напомиње да планирање доза зрачења раде физичари.
У односну на спољашње зрачење, ова врста зрачне терапије мање оштећује ткиво, а поред тога може да се примени јача доза, јер је зрачење прецизније, па је и излечење боље. Код спољашњег зрачења користи се “икс” зраци, а у брахитерапији су то “гама” зраци. Ефекат зрачења је бољи, а др Иванов каже како планирају да овом терапијом третирају и рак дојке.
Тада се примењује метода где се постављају игле у ткиво, те се тумор директно зрачи. У неким случајевима игле остају у телу три дана, али су оне веома танке и пацијент не трпи бол. Др Иванов каже како се иглом долази тамо где је немогуће другачије да се приступи. Ипак, ова терапија не може да се примени увек, већ се за сваког пацијента одређује оно што му је најбоље.
Некада се за тумор грлића материце прво ради спољашње зрачење, а када се тумор смањи, онда се ради брахитерапија. Тумор се смањио спољашњим зрачењем, али није нестао. Зато се апликатором висока доза зрачења усмери тамо где је остао тумор, а мања доза уз помоћ игала усмери се тамо где је био тумор, наводи др Иванов и додаје како се испланирају различите дозе зрачења, које су уз помоћ врхова апликатора и игала усмерене на различита места, а то планирање се ради уз помоћ ЦТ-а.
Брахитрапија се и до сада примењивала за карциноме гинеколошке регије, рак дебелог црева и коже, односно келоиде, који представљају задебљале ожиљке, а за различите локације тумора, постоје различити апликатори. Др Иванов напомиње да се уз помоћ планирања зрачења на ЦТ сада могу да раде прецизније и квалитетније.
Свакодневно радимо брахитерапију код карцинома гинеколошке регије и тумора бронха, а када је реч о раку грлића материце старосна граница се помера ка све млађем добу, те имамо и жене у двадесетим годинама са овом дијагнозом, каже др Иванов и додаје да се број оболелих повећава првенствено због проширености инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ).
Према њеним речима, Србија је једна од пет земаља у свету са највећом инциденцом карцинома грлића материце, јер нема рутинске вакцинције против ХПВ, док су земље у којима се даје вакцина смањиле учесталост овог карцинома.
У Војводини је карцином грлића материце на четвртом месту међу новооболелима код жена и годишње буде 319 новооболелих. Најчешће се јавља у групи жена које имају од 45 до 49 година, а до 40. године свака шеста пацијенткиња која добије малигну болест добије рак грлића материце. Годишње у Војводини има 132 смртна случаја од ове болести и у питању је болест која је у порасту из године у годину. Код нас нема вакцине, лош је скрининг и превенција, зато нема раног откривања и болест се код нас открива у каснијем стадијуму, наводи др Иванов.
Прогноза зависи од стадијума болести, али и других фактора, као што су тип тумора и године пацијенткиње, јер је болест озбиљнија код млађих жена. Када су у питању рани стадијуми, прво се примењује оперативно лечење, па се процењује да ли треба спољашње зрачење или брахитерапија, што зависи од карактеристика тумора. Уколико је болест локално узнапредовала, иде се на радиотерапију уз брахитерапију, а ако је метастатска онда се примењује хемиотерапија или палијативна терапија.
Планирање брахитерапије уз ЦТ не ради ниједна установа у Србији и др Иванов каже како су ову процедуру увели у рутинску клиничку праксу, јер имају квалитетан, обучен кадар људи који су спремни за иновације, а наглашава да за ову терапију немају листу чекања.
Планирамо да до краја године уведемо брахитерапију и за рак дојке, као и за рак простате. Потребни су нам још неки ситни додаци у опреми, као и мало обуке, најавила је др Оливера Иванов.
Љубица Петровић
