Др Горан Васин као веома важну истиче велику жељу Цетиња да у рату против турских снага Херцеговина припадне Црној Гори. Он наводи како је такође значајан и шири контекст који творе утицаји Аустроугарске и Русије на сва дешавања која шездесетих и седамдестих година 19. века потресају просторе насељене Србима. Било је јасно како Беч и Пешта неће дозволити стварање словенске државе на Балкану, док је Русија озбиљно рачунала на црногорског књаза у процесима решавања српског питања. Када је 1869. избио Кривошијски устанак, Аустроугарској је постало јасно како устаници озбиљно комуницирају с књазом и како је Цетиње и те како инволвирано. Др Васин наводи како активан утицај Црне Горе у Херцеговини никако није јењавао.
План Аустроугарске подразумевао је маргинализацију Црне Горе у свим питањима, а нарочито у српском, које је доживљавано као веома озбиљно и драматично. Тада је популаризована флоскула о „Великој Србији“, којом је описивана свака акција Црне Горе, Београда и Новог Сада за ослобођење Срба од османлијске власти. Иако је од Кривошијског устанка сазревала идеја о томе како би требало подићи нову побуну, тај се сукоб одлагао све до 1875. када је Невесињска пушка „запалила“ Босну, Херцеговину и почела да се шири. Др Васин наводи како је Гавро Вуковић писао о крвавим и тешким борбама готово епског карактера у којима је српска војска први пут после Косовског боја кренула да ослобађа и свети српске крајеве.
Цело предавање може да се погледа на линку: https://youtu.be/yTsrvA5ZCzQ
(Borba.me)
