Данас, стиче се утисак да смо, ипак, нешто ближи остварењу овог циља. Зашто баш сада? Разлог је у томе што је ово питање кандидовао протест пољопривредника који је био врло видљив, па се, ето, и држава заинтересовала да приступи овом послу.
Међутим, пре свега, морамо знати шта се подразумева под општим захтевом – уређење тржишта. Није то само питање берзе. То је много више од тога. То је читав сет закона који на један комплексан, системски начин уређују многе области: систем јавних складишта, систем јавног и транспаретног интервенисања на тржишту, област доследне примене антимонополских прописа… и, наравно, доношење закона о робним берзама и подизање капацитета берзанске трговине обезбеђивањем могућности заштите учесника од тржишних ризика.
- Што се берзанског тржишта тиче, одмах треба разјаснити неке ствари и то како терминолошки, тако и суштински - каже за „Дневник” агроаналитичар и бивши дугогодишњи директор Новосадске продуктне берзе Жарко Галетин. - На берзи у Новом Саду данас одвија тзв. СПОТ трговање, док развијени берзански системи углавном функционишу као терминска тржишта. Основна разлика је та што се на СПОТ или кеш тржишту склапају берзански послови по припципу: плати – преузми робу, док се на терминском тржишту тргује хартијама од вредности које у својој подлози имају робу, где је преузимање робе у неком будућем периоду, а цена представља тржишно очекивање које ће та роба имати у моменту преузимања. На терминском тржишту хартија може променути много власника до тренутка њене реализације, па ово тржиште једноставно не може да функционише ако је ликвидност, односно фреквентност трговања мала.
- Да бисмо појаснили о каквом се трговању ради на терминским тржиштима, покушаћемо то да објаснимо преко једног примера трговања на терминском тржишту- истиче Галетин. - Све чешће као главни аргумент наших пољопривредника о њиховом лошем положају јесте поређење цена на регионалним и светским робним берзама са ценама на нашој берзи у Новом Саду. Одмах ћу рећи: промашена мета. Разлог је једноставан: цене које објављују берза у Чикагу или берза у Паризу или Будимпешти су цене терминских фјучерс уговора. Да бисмо могли да коментаришемо те цене, морамо знати да их читамо. Дакле, сликовито, када бисте на дан 25. децембар 2023. отворили сајт берзе у Чикагу, видели бисте да се производ који се налази у котацији на тзв „берзанској табли” зове : „wheat SRW fut. dec” 210,32 US/t , што би, отприлике, у преводу значило да је фјучерс цена на меку црвену пшеницу на тај дан, са доспећем у фебруару 2024., 210,32 долара за тону. То би значило да је то нека, према тржишним очекивањима, цена која се на дан објављивања (25.12.2023.) очекује да ће бити на дан доспећа овог фјучерс терминског уговора, односно у фебруару месецу. Значи, нити неко купује, нити продаје пшеницу на дан објављивања, већ је у питању цена која на тај дан практично представља једно тржишно очекивање за цену на датум доспећа (фебруар 2024.) Узгред, на овом тржишту се не купује или продаје пшеница у физичком смислу, већ фјучерс уговор који у себи носи обавезу имаоца, на пример, куповне позиције да купи тржишну активу тј. пшеницу на одређени дан у децембру месецу. Све до момента истека уговора (фебруар месец у конкретном случају), овај фјучерс уговор може променити још много власника на секундарном тржишту, што овом тржишту даје карактеристику да је то веома ликвидно тржиште. По правилу, у 98 одсто случајева на овој највећој терминској светској робној берзи уговори се не реализују физичком испоруком активе (пшенице), већ се уговорна обавеза имаоца фјучерс уговора „затвара” преко клиринга у чишћењу и обрачуну тзв. маргинских рачуна. Верујем да делује мало компликовано, али када тржиште почне да функционише, тада све постаје много јасније.
Све у свему, покренута је добра прича. Коначно смо почели да се бавимо суштинским стварима. Верујем да успех није далеко и да ћемо врло брзо говорити о достигнућима добро уређеног и транспарентног тржишта на задовољство свих - закључио је Галетин.
Д. Урошевић
