За 2022. годину, ЕБРД очекује да стопа раста српске економија успори на 3,5 процента.
У првом кварталу 2021, српска економија је, како се истиче у извештају, порасла за 1,7 процената у односу на исти квартал 2020, подржана снажним развојем грађевинског сектора, али и растом индустријске производње, трговине, транспорта и туризма.
Раст БДП-а у 2021. години биће подржан додатним владиним издацима за здравсто, субвенцијама за зараде и једнократним исплатама пензионерима и другим категоријама становништва, наводи се у документу.
Ова међународна инвестициона и кредитна институција очекује опоравак потрошње у Србији након пандемије ковид-19 и повећање јавних инвестиција у складу са наставком експанзивне фискалне политике.
У том контексту подсећа да је влада, након два пакета подршке током прошле године, усвојила додатне мере фискалних подстицаја у износу од 4,5 процената БДП-а (2,0 милијарде евра) за 2021. годину.
Буџет за 2021. годину, такође укључује значајно повећање јавних инвестиција, указује се у извештају.
Матео Коланђели, директор ЕБРД-а за Србију и Западни Балкан, каже да су задовољни снажним економским опоравком Србије и да Банка остаје посвећена пружању подршке властима у одржању овог убрзаног раста.
"Јачање конкурентности приватног сектора, подршка добро структурисаним улагањима у саобраћајну и еколошку инфраструктуру, као и транзиција ка зеленој енергији биће кључни приоритети за бољи раст након кризе ковид-19“, додаје он.
Генерално, ефекти пандемије ковид-19 на српску економију у 2020. години били су умерени, пише у извештају ЕБРД-а.
Структура економије, с ограниченим приходима од туризма и релативно високим уделом основних добара у производној структури, заштитила је земљу од дубљег шока. Комбинација великих владиних пакета подршке и мање рестриктивне мере закључавања током већег дела године, резултирала је економском контракцијом од само 1,0 одсто прошле године, напомиње ЕБРД.
Додаје да је влада реаговала на пандемију 2020. године са два пакета помоћи укупне вредности око 13 процената БДП-а (5,8 милијарди евра), који су обухватили подршку здравственом сектору, субвенционисање зарада, финансијску подршку грађанима, одлагање пореза и подршку ликвидности малим и средњим предузећима путем шеме кредитних гаранција.
Јавни дуг се повећао за око пет процентних поена у 2020. години, достигавши 58 процената БДП-а, наводи се у документу.
Што се тиче ризика, према оцени ЕБРД-а, они су уравнотежени и првенствено се односе на темпо опоравка екстерне потражње и брзину спровођења пројеката јавне инфраструктуре и структурних реформи.
Када је реч о прогнози за цео Западни Балкан, ЕБРД очекује да ће производња у овом региону порасти за 5,1 одсто 2021. године, што је одраз снажних резултата у досадашњем делу године и наставка фискалних подстицаја.
Међутим, континуирана неизвесност у вези са ограничењем путовања оптерећује изгледе економија зависних од туризма. За 2022. годину се предвиђа успоравање раста региона на 3,8 одсто.
Што се тиче појединачних економија на Западном Балкану, ЕБРД је повећала прогнозу раста Црне Горе за 3,5 процентних поена (пп) у односу на септембар на 6,0 посто за 2021, у Северној Македонији очекује раст од 4,0 процента (повећање за 1,0 пп у односу на септембар), за БиХ пројектује раст од 3,5 одсто (за 0,5 пп већи), док је прогнозе за Албанију и косовску привреду оставила на непромењеном нивоу од по 4,0 посто.
Главна економисткиња ЕБРД-а Беата Јаворчик изјавила је да иако ревидиране прогнозе дају разлоге за оптимизам, остаје велика неизвесност у погледу кретања ковида-19 Делта соја, који представља посебно велики ризик за земље које имају мањи напредак у вакцинацији, као и за економије које се у великој мери ослањају на међународни туризам.
