Они који желе да обављају посао професионалног управника морају имати лиценцу, а до сада ју је стекло више од 620 људи, показују последњи подаци Привредне коморе Србије. Највише лиценцираних професионалних управника има у Београду, готово 200, а потом следе они који су стекли право да обављају тај посао у Новом Саду – 116.
Да би се стекла лиценца професионалног управника, потребно је направити неколико корака – а важно је знати да се за то могу пријавити кандидати који имају завршену најмање четворогодишњу средњу школу. Потребно је и да прођу обуку у Привредној комори и положе испит, после чега стичу право да се упишу у Регистар професионалних управника.
Испит за стицање лиценце професионалног управника подразумева знање из четири области – правни оквир у вези с коришћењем, управљањем и одржавањем зграда, административни и финансијски аспекти управљања, карактеристике зграде, одржавање и безбедоносне процедуре, као и комуникација, преноси сајт „Каматица”.
Пре уписа у Регистар, обавезно је и да има осигурање од професионалне одговорности, што је обезбеђење у случају да својим радом нанесе штету стамбеној заједници за коју ради. Професионални управник пре свега одговара фирми у којој је запослен, а ПКС може да му одузме лиценцу уколико се донесе правоснажна одлука којом се доказује да је начинио штету стамбеној заједници.
Лиценцу професионалног управника у Војводини има 210 људи. осим поменутих 116 у Новом Саду, ту лиценцу у Суботици има 15 људи, Зрењанину 14, Панчеву десет, Кикинди седам, док је у Сомбору шести лиценцираних профеисоналних управника. У Сремској Митровици их је пет, Петроварадину и Сремској Каменици четири, а у Врбасу три. По два лиценцирана професионална управника има у Бечеју, Инђији, Кули, Шајкашу, Бачкој Паланци, Вршцу и Ветернику. У Равном Селу, Старој Пазови, Старим Бановцима, Сремским Карловцима, Српском Итебеју, Руми, Сенти, Новим Бановцима, Оџацима, Бешки, Ковиљу и Елемиру има по један лиценцирани професионални управник.
Професионални управници имају обавезу да воде бригу о згради, осветљењу у улазима и ходницима, чистоћи у згради, противпожарној заштити... Подразумева се да су доступни 24 часа дневно и да у најкраћем могућем року реше хитне интервенције. Пред њима је и велики посао јер се у многе зграде деценијама није ништа улагало.
У Привредној комори Србије указују на то да су обавезе професионалних управника стриктно дефинисане законом. То заправо значи да су готово све њихове обавезе домаћинска брига о згради, њеном изгледу и финансијама. Професионални управници предлажу програм одржавања зграде и земљишта у околини, њима се пријављују кварови и други проблеми – непоштовање кућног реда, бука, изненадни кварови, прокишњавања... На основу пријава станара, управници зграда обавештавају надлежне који су специјализовани за решавање тих проблема, а најкасније у року од 48 сати од тренутка пријаве.
Д. Млађеновић
