Уређење тржишта рада највероватније ће бити главно питање парламентарних избора у Финској који ће се одржати 14. априла, а према извјештају државне агенције објављеном у понеђељак и у коме се истичу кључни изазови у наредном периоду, нова влада мораће да пронађе начин да подигне стопу запослености на 75 одсто од свих радно способних Финаца до 2023. године и на 80 посто након тога, преноси Блумберг.
Како се наводи, тренутна стопа је 72 одсто, што одговара циљу који је 2015. године поставио садашњи премијер Јуха Сипила и који се тада сматрао тешко достижним.
У то време само 68 одсто радно способних Финаца је имало посао, а земља се опорављала од трогодишњег привредног пада, другог након рецесије која је почела 2008. године.
Данас 140.000 људи више има посао у односу на доба кад је Сипила ступао на дужност, али још око 150.000 нових радника биће неопходно да би најсевернија чланица еврозоне одржала свој систем социјалне помоћи.
"Финанцирање нашег нордијског модела благостања, који нас чини најсретнијом земљом света са неверојатно високим животним стандардом, зависи о вишим стопама запослености", изјавио је Аки Кангашарју, главни економиста Нордијске банке и додао да Финска мора да обезбеди да ”свако ко може да ради има посао".
Глобални привредни раст такође је генерирао запошљавање, али тај тренд ускоро ће нестати с обзиром на успорен раст највећих економија света.
Кангашарју решење види у још дубљим реформама тржишта рада које би могле повећати број слободних радних места.
Осим тога, Финци би се могли припремити и на одређено стезање кајиша.
"Ако не постигнемо већу запосленост, мораћемо више да штедимо, односно режемо трошкове у јавном сектору, што ће опет довести до мањих прихода од пореза и већих трошкова за незапослене", рекао је Кангашарју.
