Уколико буде тако како се сада може наслутити, већ у трећем кварталу би се у тим делатностима могао очекивати опоравак, а да се до почетка следеће године ублаже последице садашње ситауције, каже Мамић. Наравно, додаје наш саговорник, тешко је сада давати прецизне прогнозе, али иако се може рећи да ће у тим делатностима пад бити велики, надају се успешном опоравку.
По његовим речима, престанком рада хотела, ресторана, туристичких агенција у Србији је погођено неколико десетина хиљада запослених.
У области турзима, хотелијерства и угоститељства штете ће бити велике јер је у тим делатностима запослено око 60.000 људи, само их у туристичким агенцијама ради око 7.000, а промет је практично на нули. Поједини хотелијери су своје капацитете понудили за привремене болнице, што је изузетан корак, али се надам да то неће бити потребно, каже Мамић.
Он указује на то да су с посебно великим проблемима суочене туристичке агенције јер је посао потпуно стао, уплаћени аранжмани се и даље отказују.
Последице садашње ситуације на ту делатност биће далеко веће него у другим областима јер ће трајати дуже, односно психолошки ефекти пандемије биће видљивији. Ипак, они који су уплатили аранжмане а не могу да врате свој новац, моћи ће, чим се за то створе услови, путем ваучера ту уплату да искористе за неки други аранжман. Када све ово прође, тражиће се решења која би обезебдила да се тешкоће у што краћем року превазиђу, а покренућемо иницијативу да се више усмере ка домаћим дестинацијама. Слично је и у угоститељству. Практично сви објекти су затворени и многи решење виде у новој организацији рада – достави хране, да би се посао одржао, задржали запослени, обезбедио прилив новца, указује Мамић.
Он наглашава да је велики број радника у тим секторима тренутно на годишњем одмору, те да је и те како важно да се сачувају радна места, чему ће допринети и економске мере Владе Србије као подршка привреди. Послодавци још имају времена да се упознају с мерама, до 25. априла аплицирају и на тај начин обезбеде подршку државе, указује Мамић, истичући да се већ првог дана по званичном објављивању мера Владе пријавило више од 15.000 привредних субјеката.
Тренутна ситуација у привреди ће се, без сваке сумње, одразити на раст БДП-а, а већ сад је извесно да ће он бити мањи у односу на планирано, каже Бранислав Мамић.
Ипак, додаје, охрабрујуће су процене које говоре да је наша привреда прилагодљива и да ће, кад буде успостављен уобичајени ритам живота и рада, релативно брзо кренути напред.
Не треба заборавити да је трговина дала велики допринос и свим запосленима у тој делатности дугујемо велику захвалност јер продавнице прехрамебене робе и апотеке раде, практично, без прекида. У односу на прошлу годину, у том сектору бележи се раст продаје значајног броја производа. Наравно, највећи раст у односу на исти период прошле године остварен је у продаји прехрамбених производа, а он је код, рецимо, брашна и уља, био већи неколико стотина процената. Робе има довољно, и то се наглашавало од првог дана, а осим великих трговинских ланаца, показало се да су мале, комшијске радње, и те како важне за снабдевање, истиче Мамић.
Да би робе било у трговинама, неопходно је да се она допреми до потрошача, па је, указује Мамић, важно знати и да се међународни друмски саобраћај, односно транспорт, одвија, додуше успорено али без већих проблема, а слично је и с речним саобраћајем.
Д. Млађеновић
