Вархеји је након састанка са председником Александром Вучићем, на заједничкој конференцији за медије, казао да су приметне преокупације око тога како ће се проћи кроз зиму, као и да ли ће бити новца за рачуне и то, не само у европским земљама, већ нарочито у земљама са мање финансијских средстава на Западном Балкану. "Поносан сам и срећан што могу да допринесем решавању овог проблема, можда већ и ове године, а најкасније на почетку следеће године донећемо 165 милиона евра како бисмо помогли најугроженијим домаћинствима и малим и средњим предузећима како би могли да премосте велики ценовни јаз који је настао због енергетске кризе", казао је Вархеји.
Како је напоменуо, други део програма за решавање енергетске кризе биће посвећен улагањима која треба да промене енергетску слику Западног Балкана.
Вархеји каже да се са председником Вучићем договорио да је за то потребан нови план јер актуелне руте и добављаче морају променити. "Морамо да промовишемо енергетску транзицију и сигурност, краткорочно и дугорочно, али је неопходно да донесемо и нове руте, нове изворе енергената и зато морамо да погурамо бугарске пријатеље да убрзају изградњу гасног интерконектора са Србијом преко ког се надамо да ћемо већ идуће године видети азербејџански гас који ће се допремати до Србије", навео је.
Додаје да се управо зато "гура" тај интерконектор и са Северном Македонијом како би и ту имали диверсификацију извора енергије. "Зато гурамо и за један нови терминал за течни гас на Јадрану, гурамо пројекте који би донели зелену електричну енергију на Западни Балкан из земаља као што су Египат и Тунис, они су спремни да инвестирају у зелену енергију и надам се да ћемо успети брзо да допремимо електричну енергију до Западног Балкана. Све то значи да Западни Балкан би могао да постане нова улазна тачка за енергенте у ЕУ", казао је европски комесар.
