ПЛАТЕ КОД ПРИВАТНИКА Радник заради дупло више него што га газда плаћа

Запослени у јавном сектору, њих нешто мање од 600.000, добиће већ наредног месеца веће плате, а остаје да се види шта ће бити са зарадама у приватном сектору.
radovi, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Држава је, са своје стране, свесна мањих прихода у буyет, урадила све што је у постојећем економском тренутку могла: повећала је минималну зараду за наредну годину 3.000 динара, повећала је неопорезиви износ зарада с 15.300 динара на 16.300. Послодавци ће од Нове године плаћати 0,5 одсто мање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

Након повећања плата код државе, и приватни сектор неће имати већи трошак и смањење конкурентности због тога па би то значило да мора доћи и до повећања ниских примања радника код приватника. Поготово је то, по оцени економиста, неопходно да би се ублажио одлазак радне снаге, и то оне квалификоване и за којом тржиште рада има потребу.

100 евра за трошкове створи 220 евра додате вредности

По оцени економисте Ивана Николића, раст плата у приватном сектору неће утицати на конкурентност и продуктивност, односно неће српске производе учинити мање конкурентним.

– Традиционално ниске плате претходних година прикупиле су довољну резерву да и после повећања у српској прерађивачкој индустрији радник створи готово двоструко више него што кошта – оценио је Николић.ћ

600.000 запослених у јавном сектору добиће повишицу

Објашњава да, кад послодавац на радника потроши 100 евра за плату, порезе и доприносе, радник му врати 190 евра додате вредности. Анализа економиста окупљених око „Маркоекономских анализа и трендова” показује да су тренутно од нас у Европи продуктивнији само прерађивачи у Мађарској и Бугарској.

– У укупној вредности производа у прерађивачкој индустрији, трошкови рада односе свега 11,8 одсто – оценио је Николић. – Позиција страних инвеститора је у том смислу још повољнија. Током 2017.године, у 655 прерађивачких предузећа у којима је учешће страног капитала било 50 одсто и више, удео укупног трошка рада био је једва десет одсто. Овде продуктивност коригована зарадама премашује 220, што значи да се на 100 евра трошкова створи 220 евра додате вредности. Дакле, обезбеђена је резерва тако да пораст плата неће окрњити конкурентност наше привреде.


Уместо минималца, барем медијална зарада

Медијална нето зарада за август ове године, што су последњи подаци Републичког завода за статистику о платама у Србији, била је 41.927 динара, што значи да је 50 одсто радника зарадило до тог износа. Ако ништа друго, било би добро да се радници у приватном сектору платама барем изједначе с том медијалном нето зарадом. Поготово они који су на минималцу и без обзира на то што ће он од 1. јануара наредне године бити 30.022 динара, и даље ће бити више од 10.000 мањи од медијалне нето плате. 


Иако и статистички подаци показују да је јаз између просечних нето зарада у јавном и приватном сектору велики, послодавци се и даље не изјашњавају о томе да ли ће догодине, осим већег минималца, радницима давати већу плату. Званична статистика за август показује да су нето зараде у јавном сектору биле 51.318 динара, а код предузетника 28.928.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести