."Заиста када се погледа база Евростата, то је потпуно јасно и не само у првом тромесечју 2020. године, већ је то тако у последња три тромесечја и морамо би поносни на то, а поготово ако погледамо шта су били извори тог раста", рекао је Николић Танјугу повод изјаве председника Србије Александра Вучића да је у првом кварталу ове године Србија формално и званично најбржа растућа економија целе Европе по Евростату.
Ти извори раста су били, додаје Николић, пре свега инвестиције и делом домаћа потрошња са расходне стране БДП-а, а са производне грађевинарство, индустрија и услуге.
Каже да ако посматрамо изгледе за целу 2020. да треба, ипак, да будемо свесни да је већ у априлу забележен драстичан пад привредне активности, што нису избегле ни друге земље.
"Чак је, мање више посматрано по различитим индикторима, приближно једнак пад био и по земљама региона. Када извлачимо закључак или дајемо неке процене за ову годину и шта ће то битно определити раст Србије у односу на њих, онда можемо да кажемо да ће то бити управо тај добар резултат у првом тромесечју ове године".
Николић наводи да би позитиван допринос требало да дође и од овог издашног пакета помоћи који је влада наменила економији и грађанима
Са треће стране, управо добра основа са којом смо ушли у кризу, а то је упосленост економије у односу на динамичан раст који је потпуно приметан од друге половине претходне године, даје оптимизам да би економија могла да забележи "В криву" опоравка, пошто смо неминовно имали дубок пад у априлу и имаћемо га и у мају, објашњава Николић.
"Верујемо да ће тај пад бити једнократан односно да би већ пред крај ове године могли да се вратимо том нивоу активности који је забележен до кризе", рекао је он.
Николић напомиње да је криза изазвана корона вирусом заиста без преседана и у економској историји, али и да ће се можда и највећим деолом опоравак заснивати и на опоравку суседних земаља и нама битних земаља еврозоне, као што су Немачка и Италија.
"Који је то износ који циљамо у овој години по питању раста БДП-а? Знамо да су Светска банка и друге међународне финансијске институције пројектовале Србији пад у овој години, али верујемо да у случају овог позитивног развоја догађаја, пре свега у еврозони, да бисмо могли да се приближимо оном прошлогодишњем нивоу реалног БДП-а, што би био јако јако добар реузултат".
По питању инвестиција, сви пројекти који су започети и даље се реализују, а чак имамо и неке нове, додао је он.
"Видимо да се у неким сегментима, ван ових инфраструктурних пројеката, одржава висока активност, а то је пре свега у изградњи комерцијалних објеката и у станоградњи. Што улива оптимизам да ће и у том извору инвестиција односно грађевинског сегмента који је била и до сада кључна полуга раста Србије - ствари остати добре и ове године и да макар тај извор неће отежавати опоравак Србије".
Николић додаје и да је важно да се што пре опорави екстерна тражња односно пун извоз компанија, с обзиром да је много страних компанија у нашој земљи окренуто извозу.
