"Поводом информација које су у јавности изнели поједини адвокати о наводним неправилностима у раду Банке Поштанска штедионица, банка обавештава јавност да се у свом пословању и односу према клијентима руководи искључиво прописима којима је уређено пословање банкарског сектора, интерним актима и одлукама надлежних органа, истовремено поштујући начела савесности и опрезности у поступању са својим клијентима", наводи се у саопштењу те банке.
То значи, додаје се даље, да Банка не добија нити је добила налог Народне банке Србије у вези са начином располагања новцем на рачунима појединих клијената, како је то у јавности изнето."Исти однос Банка има према свим својим клијентима, па тако и према Адвокатској комори Београда. Управо зато, овакви и слични наводи изнети од стране појединих адвоката у јавности су у потпуности неосновани и непримерени", пише у саопштењу Банке Поштанске штедионице.
Група адвоката је поднела Вишем јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против гувернера НБС Јоргованке Табаковић због, како тврде, злоупотребе службеног положаја, односно повреде права на управљање.
Поједини медији су пренели јуче саопштење Адвокатске коморе Београда да је гувернер НБС "противно закону и прописима дозволила Југославу Тинтору да води текући рачун Адвокатске коморе Београда, иако се лажно представљао да је на њеном челу" и да је "дала налог Банци Поштанској штедионици" да прихвати његов захтев за промену лица овлшћценог за располагање на новчним средствима те коморе.
НБС је јуче категорично одбацила те тврдње, истичући да "није издавала налоге пословним банкама у вези са начином располагања новчаним средствима на рачунима корисника, ни у овом ни у било ком другом случају, тако да су наводи из кривичне пријаве потпуно неосновани“.
"Народна банка није законом овлашћена да се меша у одлучивање пословних банака у погледу избора клијената којима ће отворити текуће и друге рачуне, нити је надлежна да цени која лица су овлашћена за отварање таквих рачуна", саопштено је из кабинета гувернера.
Из НБС су поручили да "злоупотреба института кривичних пријава и изношење неистинитих оптужби на рачун државних институција зарад остваривања ситносопственичких интереса, не само да не доприносе угледу оних који би на сваком месту требало да бране част правничке професије, већ за собом повлаче и могуће правне последице за оне који су свесни или би морали да буду свесни да износе неистините тврдње“.
