За првих десет месеци ове године кредитна активност великих компанија пала је за 0,3 одсто и по подацима Кредитног бироа Удружења банака, зауставила се на 1.403 милијарде динара. Предузетници се нешто боље ту сналазе и код њих је у истом периоду забележен раст од седам одсто. Међутим њихове пословне активности су много скромније и укупна сума кредита одобрених предузетницима износи 51,3 милијарде динара. Већина кредита је подигнута у комерцијалним банкама, а у неким случајевима добија се и помоћ у виду субвенција и нижих камата од државе или међународних финансијских институција.
Како је показала анализа Америчке агенције за међународни развој УСАИД, Србија би могла да има користи од финасирања преко небанкарских финанисијских институција и алтернативних инвестиционих фондова. Тако би у нашу привреду за четири године могло да дође 870 милиона евра микрокредита. Финансирање би у Србији било развијеније јер би конкуренција била већа и то би неминовно донело ниже трошкове и повољније услове задуживања...
Србија је ретка европска земља у којој се комапније и предузетници финансирају готово искључиво преко комерцијалних кредита и банке код нас чине 90 одсто финансијског сектора, док је у државама ЕУ њихово учешће око 75 одсто. У битну предност небанкарских институција спада и то што оне клијента не остваљају да се сам сналази са новцем који је добио. Помажу му да разборито и стручно управља средствима, што је корисно за обе стране јер је повећавају шансе за успех посла и редовно сервисирање обавеза кредита.
Да би привредници могли да искористе све предности које ове организације пружају мора да се донесе нови закон. Народна банка Србије је још почетком прошле године основала радну групу која треба да направи пропис који би омогућио пословање недепозитних финансијских институција.
Према речима др Александра Васиљевића са Факултета за правне и пословне студије “Др Лазар Вркатић”, увођење небанкарског финансирања на наше тржиште би могло да донесе неке предности за привреду.
„Сматрам да треба дозволити долазак ових институција у Србију јер никога ко овде жели да улаже и сматра да има интерес не треба спречавати. Предузећа и предузетници који су заинтересовани за овај начин доласка до средства треба да буду обазриви и не журе. Јер они који први дођу обично, како се то каже, покупе кајмак… А после њих се могу појавити и повољније понуде. Сем доношења закона који треба да предложи НБС потребно је уредити и друге области како бисмо добили одговарајући правни оквир И спречили евентуалне злоупотребе“, каже Васиљевић. Он каже да се не сме дозволити да власници тих мањих компанија гомилају дугове на рачун своје фирме.
„Онда презадужено предузеће затворе па отворе ново и наставе да раде као да повериоци из претходне фирме не постоје. Свако мора да буде одговоран за дугове које направи и мора на то да буде присиљен и законским путем“, каже Васиљевић.
Долазак нове конкуренције на тржиште са прилично скепсе дочекују банкари .Тако је директрока Прокредит банке Светлана Толмачева Дингарац приметила да банке у Србији радо финансирају све исплативе пројекте. Само ређе подржавају почетнике јер је ту ризик исувише висок.
Први човек Опортјунити банке у Србији Владимир Вукотић каже да би за нове будуће колеге посла могло да буде.
„Банке ретко финансирају старт-ап пројекте, микробизнисе и самозапошљавање. Ми тога имамо доста у кредитном портфолију. Међутим, само ми за ово тржиште нисмо довољни. Овим пословима би нови извори финансирања итекако добро дошли. Али ти нови играчи на тржишту морали би да поштују део регулативе који важи и за банкарско пословање. Мислим ту пре свега на одредбе које се односе на спречавање прања новца затим на спречавање финансирања тероризма. Уз то морали би да процену кредитне способности раде на исти начин који је обавезујући за банке“, сматра Вукотић.
Душанка Вујошевић
