У исто време, показују подаци из билтена Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у Србији има 1.721.864 пензионера односно оних који сваког месеца чекају своју принадлежност за минули рад. Уз ове, треба додати и податак Националне службе за запошљавање да је у мају ове године на евиденцији незапослених било 676.693 особе.
Проста рачуница показује да је “издржаваних” лица односно пензионера и незапослених више него оних који данас имају радно место и то за чак 366.557 лица. Но, чак и уколико се не сабирају они који траже радно место, однос пензионера и броја радника је изузетно неповољан и износи нешто мање од један према 1,2 , јер запослених има свега 310.136 више него оних који сваког месеца примају пензију. Неспорна је чињеница да се већ неколико година пензије исплаћују уз велику месечну дотацију из буџета Србије и да оне не би биле редовне нити оволике колике јесу да није додатних издвајања. Сасвим је друга прича ко је због тога крив и ко је тај што је испразио некада пуне пензијске фондове , јер и са њом и без ње сурова стварност се не мења и дотације из буџета зарад редовности исплате пензија мораће се наставити и наредних година, а мало је вероватноће да ће икада моћи да се без њих исплаћују.
Јер, чак и када би свих 676.693 сада незапослених лица нашло посао повољан однос који ствара одрживи пензијски систем не би могао да се направи. Под претпоставком и да се сви сада незапослени запосле , значило би то да Србија има садашњих 2.032.000 запослених и још 676.693 који би се запослили, што би укупно било 2.708.693 радника. Они би и даље имали постојећих 1.721.864 пензионера , па би запослених било 986.829 више него оних који примају пензију, а то би значило однос један према 1,45 што опет није довољно за одрживост пензијског фонда односно за редовну исплату пензија без значајнијих месечних дотација из буџета.
У првој половини ове године у касу Фонда ПИО легло је 15 милијарди динара више него лане на име доприноса које су послодавци уплатили за своје раднике. У односу на прву половину прошле године коначни рачун Фонда ПИО је у плусу за 8,4 одсто, али ни то није довољно за веће смањење дотација из репубичког буџета, али јесте назнака да газде редовније плаћају стаж и да ће пензијска каса моћи да рачуна на више сопственог прихода , а самим тим и мањим потребама за интервенцијом државе.
Од укупно 7.058.322 становника Србије, колико Републички завод за статистику процењује да их је било на крају прошле године, удео радно способног становништва је 66,4 одсто укупне популације односно 4.686.725 грађана Србије. Међутум, у радно способно становништво РСЗ сврстао је становништво између 15 и 65 година старости, али занемарљив је број младих од 15 до 20 година који , иако се сматрају радно способним, тражи или има радно место – они се школују било у средњој школи или на факултетима , па самим тим и не могу доприносити пунијој пензијској каси. Проста рачуница, опет показује да чак и када би сви петнаестогодишњац и неколико година старији од њих добили радно место и даље се не би дошло до идеалног односа радника и пензионера који би требао да буде 1 према 3, јер да би три радника “издржавала “ једног пензионера, у Србији би требало да буде 5.165.592 радно способна становника, а тога не да нема него неће ни бити, поготово ако се настави смањење укупног броја житеља ове државе.
Финансијски директор Фонда ПИО Иван Мимић признаје да све и када би укупно радно способно становништво у Србији , а то је знатно више од оних који се данас налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање, ушло у осигурање – а то значи нашло радно место – максималан могући однос броја пензионера и радника био би један према 2,2 у “корист” пензијских чекова, а ни то не би било довољно. Мимић додаје да се издвајања из буџета за исплату пензија смањују и то из године у годину, а као пример наводи да је 2012.године за ту намену издвајано 48,2 одсто, а прошле године 35,12 одсто. Уколико би, каже, био изузет новац намењен једнократној исплати пензија од по 5.000 динара који је био у новембру прошле године и што не представља редован расход Фонда ПИО, учешће буџета у исплати пензија било би још ниже односно 34,2 одсто.
Фонд ПИО је прошле године повукао 10,15 милијарди динара мање пара из буџета од планираних, чиме је учешће нето пензије у БДП лане смањено на 11,8 одсто, чиме се Србија заправо приближила ономе што ММФ од ње очекује и тражи. Наиме, ММФ је пре две године за циљ поставио да учешће пензија у БДП у Србији буде 11,3 процента. Међутим, да би се дошло до тог процента, нашој држави недостаје још неколико хиљада радних места, јер само запослени кроз редовну уплату пензијског доприноса могу побољшати стање пензијске касе. Дакако, на пуњењу пензијске касе претходне две године ради и Инспекција рада која сталним контролама настоји да смањи рад на црно и натера послодавце да како они тако и запослени пређу у легалне токове што подразумева плаћање свих, па и пензионих доприноса.
За само две године примене Закона о здруженом инспекцијском надзору откривено је око 4.000 фирми које су и пословале и запошљавале радника на црно. Поред Пореске управе, право да без полицијске пратње уђе у посед таквих предузећа добила је и Инспекција рада, а према њиховим подацима, чак 60 одсто особа које су откривене да недозвољено организују посао, одмах је прешло у легално пословање.
Љубинка Малешевић
