Раст је забележен у сва четири сегмента лизинг портфолија, а највећа вредност новозакључених лизинг уговора остварена је у сектору путничких возила и износи 184 милиона евра.
Овај сегмент лизинг портфолија порастао је за 54 милиона евра у односу на 2016. годину.
Вредност новозакључених лизинг уговора у сектору комерцијалних, теретних и путничких возила износила је 165 милиона евра, што је за 31 милион више на годишњем нивоу, а у сектору машина и опреме 72 милиона евра, уз пораст од четири милиона.
Сектор некретнина забележио је вредност новозакључених лизинг уговора од девет милиона евра, за три милиона више него годину раније.
Анализа за 2017. годину указала је на раст вредности новозакључених лизинг уговора за 27 процената. Осим тренда раста који је на лизинг тржишту приметан у последњих пет година, такође је и смањен проценат ненаплативих потраживања, каже Борис Стевић, председник ALCS.
Овакви позитивни резултати лизинг тржишта, како наводи, јављају се као последица јачања привреде и економске стабилности привредника.
Узимајући у обзир и годишње анализе и тренутну економску ситуацију у држави, можемо потврдити наша предвиђања да лизинг индустрија има потенцијал да у наредним годинама подржи инвестиције у привреду Србије чак и до једне милијарде евра годишње, додаје Стевић.
Из ALCS-а истичу да ће даљи раст лизинга и још веће инвестиције у привреду путем лизинга умногоме зависити од корака Народне банке Србије (НБС) која треба да иницира измену Закона о финансијском лизингу.
Асоцијација лизинг компанија Србије је Народној банци поднела иницијативу за измену и допуну Закона о финансијском лизингу. Усвајање овог закона значајно би унапредило тржиште чиме би се подстакла још већа активност привреде, објашњава Теодора Миленковић, генерални секретар ALCS.
Додаје да најважније што предложене измене треба донесу јесте боља правна заштита даваоца финансијског лизинга.
Поред тога, једна од иницијатива је и смањење капиталног цензуса за компаније које би желеле да се баве лизингом непокретности, који тренутно износи пет милиона евра, што ипак ограничава тржиште. Имајући у виду да лизинг компаније нису депозитне институције, није јасно због чега је капитални цензус толико висок, рекла је Миленковић.
Годишњи извештај ALCS-а показао је да су међу најчешћим корисницима лизинга у 2017. години биле компаније које се баве делатношћу саобраћаја и информисања, трговине, затим прерађивачка индустрија.
Фирме које се баве саобраћајем и информисањем су преко лизинга у привреду Србије инвестирале 118 милиона евра, компаније чија је делатност трговина на велико и мало 58 милиона, а оне које послују у области рударства и прерађивачке индустрије 49 милиона евра, наводи се у саопштењу.
