Клијенти који враћају кредите уз такав трошак могу се обратити суду, али не и обавезно очекивати исту пресуду – код нас судска пракса ту није уједначена.
Тек када се о томе изјасни Врховни касациони суд и ако прихвати поменуту пресуду, и други клијенти који су у сличној ситуацији могли би бити сигурни у враћање новца од провизије.
А шта се заправо догодило?
У решењу објављеном на порталу Удружења за заштиту банкарских клијената „Ефектива” наводи се да је тужена банка неосновано наплаћивала провизију на име обраде кредита.
То је прва коначна пресуда Апелационог суда у Београду донета по том основу – пре тога је две исте донео Виши суд у Сомбору, каже председник „Ефективе” Дејан Гавриловић.
Према његовим речима, пресудом је утврђено да је одредба уговора којом је та накнада уговорена ништавна.
Супротна је Закону о облигационим односима, који камату дефинише као једину цену кредита. Банке у Србији су на тај начин у последњих 15 година зарадиле више од сто милиона евра. Само стамбених кредита у Србији тренутно има 90.000 и просечан је 50.000 евра, каже наш саговорник.
Како је даље рекао, просечна плаћена провизија је један проценат и ту долазимо до суме од 45 милиона евра.
Тај трошак је фиктиван, а не стваран. Рецимо, банке су за кредит од хиљаду и 10.000 евра имале исти посао, а наплатиле су по један одсто и на првом зарадиле десет евра а на другом 100, закључује Гавриловић.
По решењу објављеном на веб-сајту „Ефективе”, тужена банка је обавезна да клијента обештети с 3.689 швајцарских франака с каматом, почев од 2006. до 2012. године, а на име провизије коју је неосновано наплаћивала.
Гавриловић подсећа на то да је Народна банка Србије недавно послала допис банкама у којем их упозорава на то да трошак обраде кредита не могу наплаћивати у процентуалном износу, односно да то не може бити замена за нижу каматну стопу.
Право на враћање провизије имају сви корисници кредита који су провизију платили, без обзира на то да ли су правна или физичка лица и о којем кредиту се ради.
Право на тужбу не застарева, а клијенти могу тужити и тражити враћање новца и ако су кредит већ отплатили.
То није први пут да клијенти из Србије траже правду пред судовима. Већ неколико година они који враћају стамбене кредите индексиране у швајцарским францима траже преко својих удружења, попут „Ефективе”, да им се они преиндексирају у евре по курсу на дан када су их подигли, због енормног скока франка, а о ризичности задуживања у францима банке код којих су се задуживали су их мало или нимало обавестиле.
Поједини од њих су пред нашим судовима добили спорове, док други нису. Случај с провизијама је веома сличан. Судска пракса је различита: они који данас подносе тужбу, могу добити поресуду у своју корист, али и не морају.
А о томе шта би могли очекивати, адвокат из Новог Сада Гојко Алексић каже:
Требало би покренути поступак пред Врховним касационим судом у Србији, саветује он.
Тек ако би та наша највиша судска инстанца донела одлуку да је поменута пресуда у корист клијента обавезујућа убудуће, и други клијенти који су у истоветном проблему могли би дочекати пресуде у своју корист, поручује новосадски адвокат.
Колико банкарски клијенти из других земаља туже банке и јесу ли трошкови обраде и разне провизије уобичајена пракса? У региону тужбе пљуште, а у развијеном свету…
Клијент тамо плаћа камату и даје одговарајуће средство обезбеђења, попут залоге или хипотеке, каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду.
Како додаје, друге трошкове, попут провизија, банке код нас правдају тиме да је ово тржиште ризичније него она развијена.
Гавриловић сматра да су банке на свим кредитима код којих су зарачунале и наплаћивале провизију у претходних 15 година код нас зарадиле више до сто милиона евра.
„Ефектива” позива клијенте да туже банке, а правна помоћ је бесплатна.
Д. Вујошевић
