Из државне статистичке куће истичу да особе из те категорије нису нужно сиромашне, већ само имају већи ризик да то буду.
Највишу стопу ризика од сиромаштва имала су лица у домаћинствима која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце (55,8 одсто), затим лица млађа од 65 година која живе у једночланим домаћинствима (39,6 процената).
С друге стране, најнижу стопу ризика од сиромаштва имале су особе старије од 65 година (21,3 одсто).
Праг ризика од сиромаштва износио је 15.600 динара просечно месечно за једночлано домаћинство.
За домаћинства с двоје одраслих и једним дететом старости до 14 година праг ризика од сиромаштва износио је 28.080 динара, док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце старости до 14 година овај праг износио 32.760 динара.
Посматрано према старости, лица млађа од 18 година највише су била изложена ризику од сиромаштва (30,5 посто), као и лица од 18 до 24 године (29,7 процената).
У зависности од радног статуса, код лица старих 18 и више година, најизложенија ризику од сиромаштва била су незапослена лица (50,7 одсто), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца (6,8 одсто).
Код самозапослених лица ова стопа износила је 35,5 процената, а код пензионера 17,5 одсто.
Из завода за статистику такође наводе да су подаци за 2014, 2015. и 2016. годину ревидирани због примене иновативних метода у обради података, који су допринели побољшању квалитета израчунатих индикатора.
У 2015. години је, према подацима РЗС-а, стопа ризика од сиромаштва износила 26,7 одсто, а у 2014. години 25,0 процената.
Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила је 36,7 одсто у 2017. години, што је побољшање у односу на 38,5 одсто из 2016. године, као и у односу на 41,7 одсто из 2015. године и 42,6 одсто из 2014. године.
Та лица су, како наводе у РЗС, у ризику од сиромаштва или су изразито материјално ускраћена или живе у домаћинствима веома ниског интензитета рада.
Анкета о приходима и условима живота у 2017. години спроведена је пети пут на територији Републике Србије, с циљем да се прикупе подаци на основу којих се израчунавају индикатори сиромаштва, социјалне искључености и услова живота.
Истраживање се спроводи једном годишње, по стандардизованој методологији, која се примењује у свим државама чланицама Европске уније, поручују из РЗС.
Д. Мл.
