Наиме, Агенција је рачуницу радила за просечно изолован стан од 60 метара квадратних за грејање на темпарутуру од 20 степени у току 16 сати дневно, 180 дана у грејној сезони. Они су прецизирали да се ово односи на подручја Србије у којима се дрво може набавити по нижим ценама, на пример 6.790 динара по метру квадратном, и уколико домаћинства имају новије пећи чија је ефикасност већа.
- Значајно веће трошкове (92.500 динара) ће имати домаћинства која користе скупље огревно дрво (са ценом 9.500 динара по кубику) и имају пећи ниже ефикасности. Нешто нижи трошкови од 84.600 динара ће бити за домаћинства која користе пелет, ако се сагорева у ефикаснијим пећима конструисаним за ово гориво - саопштили су из Агенције и додали:
- Грејање коришћењем природног гаса ће и ове грејне сезоне бити повољно у односу на друге видове грејања јер ће износити 59.500 динара, што је за само 3.500 динара скупље од најповољнијег грејања коришћењем дрвета.
Истичу и да се трошкови грејања на угаљ нису променили у односу на претходну грејну сезону и биће од 71.900 до 77.700 динара, зависно од врсте угља који се користи.
- Домаћинства која користе термоакумулационе пећи имаће трошкове од 81.700 динара, али само уколико се искључиво користи јефтинија ноћна електрична енергија. Допуњавање пећи коришћењем скупље електричне енергије само током два сата дневно, увећава трошкове за 40 одсто, тако да они износе 113.600 динара.
Највеће трошкове енергије за грејање имаће домаћинства која користе електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажно грејање, пропан бутан гас и лож уље.
- За набавку енергената или енергије, која је потребна за грејање просечног стана током целе сезоне, домаћинства морају издвојити око 200.000 динара за електричну енергију, 173.000 динара за лож уље и 156.000 динара за пропан бутан гас.
- У односу на претходну годину цена угља није промењена, док су цене огревног дрвета мање за око 11 одсто и пелета су мање за 12 одсто. Цена пропан бутан гаса је мања за седам одсто, као и цена лож уља која је смањена за осам одсто. Цена природног гаса за домаћинства је повећана за 31 одсто, док је грејање на струју скупље за око 27 одсто.
Подсетимо, недавно је економиста Александар Стевановић рекао за Курир да се за разлику од претходне сезоне ове године тржиште вратило у нормалу.
- Централно грејање било и остало најбоље, не нужно најјефтиније, али када се урачуна рад око ложења/премештања/цепања чврстих горива онда је свакако лепша варијанта. На другом месту су чврста горива укључујући пелет. Када се дода и инфлација скоро су преполовљене реалне цене. Грејање на струју је исплативо уколико се акумулира ноћу и не улази у црвено. У супротном то је пут у велике трошкове - казао је Стевановић и додао:
- Топлотне пумпе су решење будућности за индивидуално грејање. Једино је проблем код њих што траже почетну инвестицију. Што се тиче мазута и лож уља доста је скупље од других опција, док је гас такође одличан избор. Све у свему, након што се нисмо смрзли због рата, наставља се по старом, разлике у ценама нису велике, посебно ко је куповао летос чврста горива.
Дневник, Курир
