После кише и хладног времена, ратари су коначно дочекали сунце и лепо време па су њиве биле пуне трактора и прикључних машина. Док су једни обављали предсетвене радове да посеју жито, други су већ полагали семе у земљу. Ове јесени због лоше климе мало се касни, не само са сетвом пшенице већ и берба кукуруза још није завршена. Али не постоје разлози да се та два посла у наредном периоду не заврше како треба. Пшеница се, мада стручњаци препоручују да се сеје између 10. и 20. октобра, може сејати, показала су искуства пољопривредника, и током целог октобра па и у новембру.
По подацима Удружења „Жита Србије”, до сада је сетва завршена на око 20 одсто површина, а очекују да ће пшеница заузети 600.0000 хектара. Приближно толико смо имали и лане, односно 570.000
хектара, како кажу у „Житима Србије”, а 595.000 хектара по Републичком заводу за статистику.
У сваком случају, жито ће бити посејано у наредним данима таман толико да га имамо довољно за нас и за извоз.
У чурушком атару у општини Жабаљ пољопривредници су користили лепо време да посао око сетве привреду крају.
Ратар Радивој Кузмановић ове седмице припремао је 15 јутара земље за сетву па је јуче посао и завршио. Задовољан је, каже, што је стигао да ваљано посеје пшеницу и што га је у томе време послужило.
Земља је влажна таман колико треба да се може ући у њиву с механизацијом, а уколико буде и сунца, семе ће брзо никнути, казао је Радивој Кузмановић.
Њега радује што је жито из ове жетве било скупље него лањске, али истиче да већина земљорадника није дочекала садашњу цену од 22,5 динара, већ је продавала род одмах после жетве по 18 до 19.
Жито је први приход у години и, када се пожање, сви журимо да га што пре предамо и добијемо навац, каже Кузмановић.
Он се нада да ће пшеница бити још скупља током жетве догодине и да ће имати добра принос, јер је применио све што каже струка, а и његово дугогодишње искуство.
Страх од новог таласа короне, због чега државе праве залихе, те улагања великих инвестиционих фондова у трговину пољопривредним производима, за последицу су имали и велики скок цена пшенице у Србији, која је за три месеца поскупела готово четири динара, кажу стручњаци.
Страх од новог таласа епидемије је и велике светске потрошаче пшенице, попут Египта, земаља Блиског и Средњег истока и Кине, натерао да праве резерве и да купују више него што би иначе куповали, каже Вукосав Саковић из „Жита Србије”.
По његовим речима, тражњу су додатно повећали велики инвестициони фондови, пре свега у Америци, који су усмерили своје фондове у пољопривредне производе јер индустрија мање ради због короне, па су купили доста велике количине на берзи.
Тако значајно повећање тражње резултирало је и већим ценама српске пшенице, која је и с 18 динара килограм била међу најскупљима на крају жетве, а данас се продаје по 21,5 до 21,7 динар.
Пољопривредник Добривој Васин јуче је спремао њиву да посеје пшеницу, коју, како каже, сеје сваке године, уз кукуруз и соју. За сетву пшенице купио је раније семе, вештачко ђубриво и нафту.
До сада сам увек куповао семе, никад нисам користио своје, казао је Добривој Васин.
По његовим речима, овогодишња сетва пшенице коштаће га као и лане. Каже да се цене нису мењале, а пошто сеје на својој њиви, неће имати трошкове за аренду.
Сада су цене усева солидне – и пшенице, и кукуруза, и соје, па вреди радити, истиче Васин, и додаје да се и син интересује за пољопривреду и да заједно с њим планира да увећава газдинство, и да зато купује пољопривредне машине, а има намеру и да купи још њива.
Речима тих вредних земљорадника треба додати још да је лањска година била добра за пшеницу, због оптималних услови под којим је род сазревао и лепе цене, поготово после жетве. Постоји нада да тако буде и ове године јер то држи овдашњег произвођаче да сваке године изнова сеје пшеницу, од које сви имамо хлеба, пецива и колача.
З. Делић
